Analiza Saveta za spoljne odnose (CFR) povodom četvrt veka od napada 11. septembra 2001. godine donosi duboko preispitivanje dometa američke spoljne politike i strukturnih promena u međunarodnom bezbednosnom poretku.
Dve decenije dugi angažman na uspostavljanju kontrole i izgradnji država u Avganistanu i Iraku doveo je do strategijske preopterećenosti Sjedinjenih Američkih Država. Dok je Vašington bio usmeren na "večne ratove" na Bliskom istoku i Srednjoj Aziji, stvoren je geopolitički prostor koji su iskoristile sile u usponu i revizionistički akteri — prvenstveno Kina i Rusija — da preraspodele globalnu ravnotežu snaga i preoblikuju jednopolarni svet koji je nasledio pad Sovjetskog Saveza.
Ključna istorijska diferencijacija u analizi pravi se kroz poređenje sa napadom na Pearl Harbor 1941. godine. Za razliku od Drugog svetskog rata, koji je zahtevao potpunu društvenu i ekonomsku mobilizaciju celokupne nacije, odgovor na 11. septembar se ubrzo pretvorio u sukob koji je vodio srazmerno mali procenat vojno angažovanih građana, dok se većina društva vratila uobičajenom životu. Ta prividna normalizacija stvorila je prihvaćenost distanciranog i dugotrajnog rata. Istovremeno, unutrašnjopolitički efekti manifestovali su se kroz slabljenje početnog jedinstva, jačanje političke polarizacije, eroziju poverenja u državne institucije i medije, kao i ekstenzivno širenje obaveštajnog i bezbednosnog aparata usvojenim zakonodavstvom.
CFR izdvaja tri presudne pouke za oblikovanje savremene bezbednosne politike. Prvo, bezbednosni sistem mora proaktivno i kreativno sagledavati diversifikaciju pretnji, uključujući rastući rizik od unutrašnjeg i političkog terorizma. Drugo, 11. septembar je ozvaničio novu tehnološku eru u vođenju rata i bezbednosti, spajajući zloupotrebu civilnih tehnologija sa ubrzanim razvojem bespilotnih letelica i sajber kapaciteta. Treće, institucionalne reforme — poput kasnog osnivanja Odeljenja za unutrašnju bezbednost (DHS) — pokazuju da birokratska tromost ne sme kočiti prilagođavanje novim izazovima, te da komplacencija u uslovima ubrzanog rivalstva velikih sila predstavlja najveću pretnju po nacionalnu i globalnu stabilnost.
Autor: D.B.
