Šokantni podaci koje je razotkrio ugledni Wall Street Journal iznose na videlo surovu i neoborivu istinu: komunistička diktatura u Pekingu na čelu sa Si Đinpingom doživljava potputi ekonomski slom pod teretom astronomskog duga od preko 43 biliona dolara, nagomilanog tokom njegove autokratske vladavine!
Ukupan dug Kine u odnosu na BDP probio je zastrašujućih 300 procenata, pretekavši Sjedinjene Američke Države, pri čemu se najveći deo ove finansijske katastrofe ne nalazi na zvaničnim računima centralne vlasti, već unutar netransparentnih i senkovitih finansijskih mehanizama lokalnih samouprava. Desetogodišnje nekontrolisano upumpavanje biliona u nerentabilni sektor nekretnina i megaprojekte bez bilo kakve tržišne opravdanosti stvorilo je lavinu bankrota i gurnulo unutrašnju potrošnju u razornu deflaciju.
Ovaj sistemski krah razotkriva suštinsku feleričnost netržišnog, državno dirigovanog modela privrede u kome komunistički komesari diktiraju ekonomske ciljeve bez obzira na realne potrebe stanovništva.
Kineske fabrike, preplavljene državnim subvencijama i netransparentnim zajmovima, proizvode nepregledne količine električnih automobila, solarnih panela i elektronike koje unutrašnje, osiromašeno tržište uopšte ne može da apsorbuje.
Zbog unutrašnjeg sloma potražnje, Peking pokušava da svoju prekomernu proizvodnju izveze širom sveta putem nelojalnog dampinga, direktno ugrožavajući stabilnost globalnih tržišta i izazivajući opravdan, oštar i sinhronizovan odgovor zapadnih demokratija koje ubrzano uvode zaštitne carine i trgovinske barijere.
Za razliku od fleksibilnih, inovativnih i na zakonitosti tržišta oslonjenih evroatlantskih ekonomija, dirigovani kineski model suočava se sa višedecenijskom stagnacijom, potisnutim prinosima i privrednim „sporim krvarenjem”.
Rigorozna kontrola kapitala i državne banke mogu samo kupiti vreme i privremeno odložiti trenutak potpunog pucanja, ali ne mogu promeniti matematičku realnost: Si Đinpingova vizija globalne premoći doživela je potpunu finansijsku mat-poziciju, dokazujući da nikakav autoritarni nadzor ne može prevariti zakone ekonomije i pobediti nadmoć slobodnog zapadnog kapitalizma.
Autor:
