Kompanije u svetu potrošile 5.040 milijardi dolara za preuzimanje drugih preduzeća, naterane usporenim privrednim rastom i manjim kamatnim stopama da se ujedinjuju.
Dilodžik, firma koja obezbedjuje finansijske podatke, saopštila je da je vrednost globalnih akvizicija u protekloj godini porasla za 37 odsto. Najveći takav sporazum, postignut je u novembru u farmaceutskoj industriji, kada je Fajzer, proizvođač vijagre, kupio Alergan.
Sporazum o spajanju vredan 148,7 milijardi dolara je drugo najveće spajanje kompanija u istoriji. Fajzer je time dobio pravo na "botoks", ali i priliku da premesti sedište kompanije u Irsku, gde su manji porezi.
Najniže kamate od Velike recesije omogućile su kompanijama jeftinije pozajmice za akvizicije, a pošto je rast globalne privrede usporen ove godine, kompanije su zaključile da ima više smisla da kupuju konkurenciju umesto da pokušaju da ojačaju svoju prodaju.
Na drugom mestu je spajanje pivara Ab InBev i SABMiller, čime su za 105,56 milijardi dolara udruženi vlasnici brendova Badvajzer, Korona, Stela Artoa, Milera, Peronija i drugih.
Sledeći po veličini je dogovor Rojal Dač šela da kupi BG grupu, čime je naftni gigant za 69,83 milijarde dolara omogućio širenje posla s prirodnim gasom.
Na četvrtom mestu je dogovor od 65,97 milijardi dolara, prema kojem će proizvodjač kompjuterske opreme Del preuzeti kompaniju EMC koja pravi hardver za skladištenje podataka. Sledi dogovor Dau kemikalsa o kupovini Duponta za 62,48 milijarde dolara, čime su spojene dve hemijske kompanije čiji rivalitet potiče još iz 19. veka.
Na šestom mestu je akvizicija Tajm vorner kejbla, kojeg je kupio za 56,9 milijardi dolara Čarter komjunikejš, koji je time postao jedan od najvećih provajdera kablovske televizije i interneta u SAD.
Na sedmom mestu je stvaranje jedne od najvećih prehrambenih kompanija, kada je letos Hajnc kupio Kraft fuds za 53,83 milijarde dolara, dok je na osmom spajanje osiguravajućih kompanija Antem i Signa za 51,93 milijarde dolara.
Autor: G. Ninković