Pevačica je dugo patila od anksioznosti, s kojom se uspešno izborila. Sada, nekoliko godina kasnije, otvorila je dušu, podelila svoje iskustvo i rešila da svojim savetima pomogne svima koji imaju isti problem, ohrabri ih da potraže pomoć i poruči im da ih razume.
Slavica je, naime, snimila video u kom je odgovarala na pitanja pratilaca koji su takođe anksiozni, a pre toga s javnošću podelila je svoje iskustvo - kakve je simptome imala, na sa kakvim se situacijama suočavala, ali i na koji način je probleme uspela da prebrodi.
Foto: Pink.rs/S. Kuvekalović
- Mene je to prvi put zadesilo 2007. godine u Las Vegasu - to je za mene bilo strašno stanje i šok. Sećam se da smo bili u hotelu, normalna situacija, sve, gde sam samo osetila gušenje i otkazivanje ruku i nogu. Otišla sam napolje i legla na beton, jer drugačije nisam mogla da se izborim sa tim stanjem i to je nešto najstrašnije što je moglo da mi se dogodi u životu. Mislila sam da umirem, to je to! Da stvar bude još gora, to veče smo imali nastup... Ja ne znam kako sam to izdržala, bila sam u strahu da će to da mi se opet dogodi. Nekako sam to izgurala... - započela je priču Slavica, koja je potom odgovor tražila od jednog do drugog lekara - bezuspešno, sve dok nije otišla kod neuropsihijatra.
- Kada sam se vratila u Srbiju, mislila sam da nešto zdravstveno sa mnom u organizmu nije u redu, pa sam krenula da idem kod lekara opšte prakse, kardiologa, ne znam ni sama gde sam sve išla... Da bi svi oni meni rekli da sam ja apsolutno zdrava, moj organizam je mlad, puna sam snage, ali sam ja znala da ja nisam dobro i da nešto sa mnom nije u redu. Prošlo je tu par meseci mučenja dok se nisam obratila na pravom mestu - poslednja stvar koja mi je ostala je neuropsihijatar. Žena mi je ustanovila da imam anksiozno stanje i napade panike, što je za mene bio šok. Rekla mi je da to nije bolest, da je to stanje i da se to leči.
Foto: Pink.rs/S. Kuvekalović
Uspela je da pobedi sebe i ponovo bude ona stara.
- Moje lečenje je trajalo dve godine uz terapiju i razgovore sa neuropsihijatrom. Vi koji ste u tom stanju sada, vi znate šta znači reč pakao - e, ja sam preživljavala taj neki unutrašnji pakao jer tada sam bila u jeku slave, snimanja emisija, festivala, snimanja CD-ova i sve sam to morala da radim pod velikom panikom... Možete onda zamisliti u kom sam ja stanju bila. Bilo je situacija kada sam, uz lažne izgovore, otkazivala nastupe. Dešavalo mi se da pred izlazak na scenu pozovem neuropsihijatra i kažem joj:"Ja ne mogu da izađem, mislim da ću umreti" i, polako uz razgovor, pobeđivala sam sve to što uopšte nije lako... To je panika koja te ubaci u stanje šoka. Nisam imala izbora, najveća glupost bi bila da sam tada prekinula karijeru. Radila sam na sebi da pobeđujem sve to, što je jako teško jer ti je telo izmoreno od svega toga. Istrenirala sam svoj um i sebe, vratila svoju energiju, nisam dozvolila da me to parališe.
Autor: D. T.
