Postoje mnogi, dobro poznati faktori rizika za smrt – visok holesterol, pušenje, gojaznost i Božić. Da, Božić. Nekoliko studija pokazuje da imate veće šanse da umrete na Božić, dan posle Božića ili Nove godine, nego bilo koji drugi dan u godini.
Ovo važi za ljude koji umiru usled prirodnih uzroka, koji čine 93% svih smrtnih slučajeva, prema Centrima za kontrolu bolesti. To je takođe tačno, kažu istraživači, za ljude koji umiru od pet najčešćih bolesti: cirkulatornih problema, respiratornih bolesti, endokrinih/nutritivnih/metaboličkih problema, bolesti varenja i raka. Tih dana beleži se porast smrtnosti za sve starosne grupe sa jednim izuzetkom - dece, piše CNN.
Dejvid P. Filips, sociolog, koji je bio vodeći autor nekoliko ovih studija, primetio je ovaj trend kada je proučavao umrlice u SAD. Konkretno, Filips, profesor na katedri za sociologiju na UC San Diegu, i njegov tim su pogledali broj ljudi koji su umrli u urgentnim centrima i onih koji su se smatrali mrtvima po dolasku između 1979. i 2004. Pronašli su nagli porast smrtnosti tokom ovih prazničnih dana.
Ranija Filipsova studija iz 2004. godine otkrila je sličan trend, posebno kod smrti prouzrokovanih bolestima srca. Novija studija iz 2013. u Britaniji pokazala je da pacijenti koji su primljeni u bolnice kao hitni slučajevi tokom državnih praznika imaju znatno veću verovatnoću da će umreti od onih koji su primljeni drugim danima u godini - uključujući vikende.
Naučnici još uvek ne mogu da objasne ovaj fenomen, iako postoji mnogo popularnih teorija. Endru Mičam je pisac čitulja u Tampa Bej Tajmsu i predsednik Društva profesionalnih pisaca nekrologa. Tokom godina je primetio da mu se posao povećava tokom praznika.
- U ovo doba godine uvek dobijamo gomilu umrilica. Primetio sam da se ovo dešava prilično redovno, pa sam zvao direktore pogreba da vidim da li i oni veruju da je došlo do porasta - rekao je Mičam.
Pitao se da li stres ili tuga imaju neke veze sa tim:
- Napisao sam mnogo priča o supružniku ili partneru koji umire, a onda vidite kako preostali partner umire u roku od sat, dan, nedelju ili mesec dana. Meni se čini da ovde postoji korelacija između tela i uma.
Foto: Pixabay.com
Filips i njegov tim razmatrali su broj smrtnih slučajeva među populacijom od Alchajmerove bolesti, teoretišući da su možda manje svesni zbog praznika i stresa koji on može izazvati. Da je samo stres kriv, smatrao je, njihova smrt ne bi skočila na Božić ili Novu godinu. Ali sasvim sigurno, otkrio je da su srčane smrti bile nešto veće tokom praznika kada je Alchajmerova bolest navedena kao sekundarni uzrok smrti.
Više ljudi umire u zimskim mesecima nego u bilo kom drugom godišnjem dobu, pa je Filips pogledao da li ima više smrtnih slučajeva u državama koje imaju niže temperature. Ni to nije bio slučaj. On je otkrio da je vrhunac srčane smrtnosti nešto manji u državama koje se graniče sa Kanadom, u poređenju sa državama koje se graniče sa Meksičkim zalivom.
Šta je sa prazničnim jelom ili pićem?
Filipsov tim je otkrio da postoji i skok broja umrlih i kod ljudi koji su bili na bolničkom lečenju - čija je ishrana i konzumacija alkohola bila strogo regulisana. U stvari, oni koji su umrli od zloupotrebe supstanci koja je navedena kao sekundarni uzrok smrti imali su manji udeo u statistici od onih koji su umrli samo od srčanih bolesti.
Uprkos popularnom verovanju, stopa samoubistava ne raste tokom praznika. U stvari, stopa samoubistava u decembru je najniža – dostiže vrhunac u proleće i jesen. Stopa ubistava takođe opada za praznike.
Filips smatra da pravi razlog zašto su Božić i Nova godina faktor rizika za smrt zapravo može imati mnogo više veze sa pristupom nezi.
- Ljudi koji se ne osećaju dobro možda odlažu put u bolnicu kako bi mogli da ostanu sa svojom porodicom da proslave Božić ili Novu godinu - rekao je on.
Za to bi moglo biti krivo i osoblje za odmor u bolnici, rekao je on, pozivajući se na statističke podatke iz traumatskih centara prvog nivoa.
- To su slučajevi u kojima sekunde čine razliku i možda ćete videti pravu razliku između odgovora mlađeg i starijeg člana osoblja - ispričao je Filips koji je istakao i da da iskusniji lekari u tom periodu uzimaju odmore, dok oni mlađi i manje iskusni nastavljaju da rade.
Rekao je da se nada da bi njegovo istraživanje moglo pomoći bolnicama i pacijentima da planiraju u skladu sa tim. Ako se dogodi najgore, resursi su dostupni.
Autor: Marija Radić
