Naime, Anabela se požalila Ani da više ne zna na koji način da motiviše ćerku da se pokrene, ustane iz kreveta i bude "ona stara".

- Došla je ovde, mislila je da će da bude cveće i proleće... Kod nje je sve kratkoročno, sve traje pet minuta. Ni ja nemam živaca da pričam sa svakim, razumem je u tom smislu, ali da te baš ništa ne pokreće... Ne možeš se opravdavati što si u rijalitiju:"Ja sam ovde, došla mi mama, tata, dečko, svađaju se", volela bih kad bih sama zbog sebe... Zamisli da sam ja, za sve što mi se desilo u životu, legla u krevet?! Život je takav, ne možeš stalno da očekuješ da te pokreće dečko, treba ti da odlučiš, hoću ja zbog sebe! Ja uvek u nečemu nađem motivaciju... - jadala se Anabela, dok ni Ana nije znala rešenje za Luninu situaciju.

Ne znam kako da je motivišem. Ja je jutros ljubim, ni to joj ne prija... Nekada je obožavala da se cmače - tužna je bila Anabela, a potom je Ana došla do zaključka:

- To dok ona ne shvati u svojoj glavi, sve dok njoj nešto ne kvrcne... Ne vredi.

Autor: D.T.

<