Već vekovima ljudi tvrde da im bolni zglobovi mogu predvideti vremenske promene, posebno povećanu nelagodnost pre kiše ili hladnog vremena.
Ove tvrdnje deluju legitimno zbog svoje učestalosti i trajanja, ali naučna zajednica i dalje nije donela konačan zaključak o ovom fenomenu.
Mnogi pokušavaju da objasne kako faktori iz okoline, poput promena u barometarskom pritisku i temperaturi, mogu uticati na bolove u zglobovima. Da li zaista postoji anatomski osnov za ovo verovanje, ili je reč samo o još jednom upornom mitu?
Barometarski pritisak i zglobovi
Barometarski pritisak, odnosno atmosferski pritisak, predstavlja silu koju vazdušne mase vrše na Zemljinu površinu. Iako nevidljiv, vazduh ima masu, a njegov pritisak varira u zavisnosti od nadmorske visine i vremenskih sistema.
Visok pritisak obično signalizira stabilne vremenske uslove sa vedrim nebom, dok nizak pritisak prethodi nestabilnom vremenu, padavinama i visokoj vlažnosti vazduha.
Pokretni zglobovi su složene strukture ispunjene sinovijalnom tečnošću, koja služi kao lubrikant, i obavijene kapsulama bogatim nervnim završecima. Kada su zglobovi zdravi, kretanje je glatko i bezbolno.
Međutim, kod osoba sa oštećenom hrskavicom (kao kod osteoartritisa) ili upalom (kao kod reumatoidnog artritisa), čak i male promene u okolini mogu se osećati intenzivnije.
Jedna od vodećih hipoteza sugeriše da pad barometarskog pritiska pre oluje može izazvati blago širenje upaljenih tkiva u zglobovima, povećavajući pritisak na nerve i pojačavajući bol.
Nasuprot tome, nagli porast pritiska, tipičan za stabilne vremenske prilike, može dodatno pritisnuti već osetljiva tkiva, što takođe može izazvati nelagodnost kod nekih ljudi.
Šta nauka kaže?
Istraživanja pružaju ograničenu podršku ovoj teoriji, ali rezultati nisu jednoznačni.
Studija iz 2007. godine, objavljena u American Journal of Medicine, otkrila je blagu, ali statistički značajnu povezanost između opadanja pritiska i povećanog bola u kolenima kod pacijenata sa osteoartritisom.
Međutim, ista pravilnost nije potvrđena kod svih oboljenja zglobova.
Sistematski pregled iz 2011. godine, objavljen u Arthritis Research & Therapy, analizirao je odnos između vremena i bola kod pacijenata sa reumatoidnim artritisom. Rezultati su pokazali da su reakcije bile veoma različite – neki su osećali jači bol pri niskom pritisku, drugi nisu primetili nikakvu razliku, a neki su čak osećali nelagodnost pri visokom pritisku.
Još jedno istraživanje iz 2019. godine, nazvano Cloudy with a Chance of Pain, koristilo je aplikaciju za praćenje bola i otkrilo blagu povezanost između pada pritiska i povećane nelagodnosti u zglobovima. Međutim, studija je takođe pokazala velike individualne razlike u percepciji vremenskih uticaja.
Faktori koji dodatno komplikuju sliku
Barometarski pritisak nije jedini meteorološki faktor koji može uticati na zglobove. Promene u temperaturi i vlažnosti često prate promene pritiska, što dodatno otežava precizno utvrđivanje uzroka bola.
Niske temperature mogu učiniti mišiće ukočenijima i smanjiti fleksibilnost, što povećava rizik od bolova i naprezanja.
Takođe, hladno vreme može uzrokovati sužavanje krvnih sudova, posebno u ekstremitetima, smanjujući dotok kiseonika i hranljivih materija u zglobove. Ovo može pogoršati upalu i ukočenost, posebno kod osoba sa artritisom.
Nagle promene temperature takođe mogu izazvati stres u telu, dok visoka vlažnost može pojačati osećaj oticanja i nelagodnosti u upaljenim tkivima.
Postoji li zaista vremenska prognoza u zglobovima?
Odgovor nije jednostavan. Naučni dokazi sugerišu da vremenske promene mogu uticati na bol u zglobovima kod nekih ljudi, ali reakcije variraju i zavise od mnogih faktora – od tipa oboljenja do individualne osetljivosti na bol.
Iako zglobovi možda nisu pouzdaniji od meteoroloških prognoza, osobe sa hroničnim bolestima mogu ih doživljavati kao prirodni alarm koji nagoveštava vremenske promene – makar ne uvek sa stopostotnom tačnošću, napisao je profesor anatomije Mičel Spear za Science Alert.
Autor: Jovana Nerić
