Nisu sebične ako stanu, nisu slabe ako osete umor – ali su generacijski naučene da uvek budu poslednje na sopstvenoj listi
Žene su generacijama učene da budu oslonac. Da primećuju, pamte, predviđaju i brinu. O emocijama drugih, o porodici, o poslu, o odnosima, o svakodnevnim sitnicama koje drže život na okupu. Ta briga se često doživljava kao prirodna, podrazumevana, čak i poželjna. Ali se retko postavlja pitanje – ko brine o ženama dok one brinu o svima ostalima?
Od najranijeg detinjstva, devojčice se uče empatiji, prilagođavanju i stavljanju tuđih potreba ispred svojih. Biti “dobra”, “razumna” i “jaka” često znači – ne praviti problem, ne tražiti previše i ne zauzimati previše prostora. Vremenom, ta navika prerasta u obrazac ponašanja u kome žena sebe stavlja na kraj liste, uverena da će se njeno vreme desiti kasnije.
Problem je što to kasnije često nikada ne dođe. Umor se gomila tiho, bez velikih lomova, ali sa stalnim osećajem iscrpljenosti. Briga o drugima postaje identitet, a briga o sebi luksuz koji se odlaže. Žene često znaju tačno šta je svima oko njih potrebno, ali ne znaju kada su poslednji put stale da se zapitaju – kako sam ja?
Foto: Pexels.com/KATRIN BOLOVTSOVA
Društvo dodatno učvršćuje ovaj obrazac. Žena koja brine je poželjna, dok je žena koja postavlja granice često doživljena kao hladna, sebična ili zahtevna. Umesto da se briga o sebi vidi kao odgovornost, ona se pogrešno tumači kao egoizam. I tako se ženska potreba za odmorom, prostorom i tišinom potiskuje, dok se požrtvovanost glorifikuje.
Posledice nisu samo emotivne. Konstantno stavljanje sebe na poslednje mesto ostavlja trag i na telu – kroz hronični umor, stres, hormonske disbalanse, anksioznost i osećaj unutrašnje praznine. Kada se ne brinemo dovoljno o sebi, telo i um počinju da traže pauzu na način koji više ne može da se ignoriše.
Važno je reći jasno: briga o sebi ne oduzima ništa drugima. Naprotiv. Žena koja zna svoje granice, koja sebi dozvoljava odmor i koja ume da kaže “dosta”, ne postaje manje brižna – već prisutnija, stabilnija i iskrenija. Samoposvećenost nije suprotnost ljubavi, već njen temelj.
Vreme da se promeni narativ. Da žene ne budu cenjene samo po tome koliko mogu da izdrže, već i po tome koliko umeju da se čuvaju. Jer brinuti o sebi je znak samopoštovanja. A to je lekcija koja je svima potrebna.
Autor: S.Paunović
