Mislite da vašoj koži zaštita od sunca nije potrebna čim se temperatura spusti i sunce sakrije iza oblaka? Dermatolozi upozoravaju da UV zračenje ne nestaje sa letom, a svakodnevna zaštita može da pomogne u sprečavanju prevremenog starenja kože i smanjenju rizika od raka kože. Evo kako da pravilno koristite SPF i koje greške bi trebalo da izbegavate.
Mnogi ljudi kremu sa zaštitnim faktorom povezuju isključivo sa letovanjem, plažom i vrelim letnjim danima. Međutim, ultraljubičasto zračenje prisutno je tokom cele godine, čak i kada je nebo prekriveno oblacima. Posebno je važno UVA zračenje, koje prodire dublje u kožu i doprinosi njenom prevremenom starenju, pojavi bora i pigmentacijskih promena. UVB zraci glavni su uzročnici opekotina od sunca, a oba tipa zračenja učestvuju u povećanju rizika od oštećenja kože. Oblaci mogu da smanje količinu UV zračenja koja dopire do površine Zemlje, ali ga ne blokiraju u potpunosti. Zato zaštita nije važna samo kada osećamo toplotu sunca na licu, već i tokom svakodnevnih aktivnosti na otvorenom.
Jedna od najčešćih grešaka jeste izbor kreme isključivo prema visini SPF oznake, bez obraćanja pažnje na zaštitu od UVA zraka. SPF prvenstveno označava nivo zaštite od UVB zračenja, zbog čega je važno birati proizvode širokog spektra, koji štite i od UVA i od UVB zraka. Za svakodnevnu upotrebu najčešće se preporučuje zaštitni faktor SPF 30 ili viši, dok se SPF 50 ili 50+ može pokazati kao dobar izbor za duži boravak na otvorenom, intenzivnije sunce ili kožu sklonu pigmentacijama. Ipak, nijedna krema ne pruža potpunu zaštitu, a viši faktor ne znači da možemo bezbrižno da ostanemo na suncu neograničeno. Šešir, naočare za sunce, odeća koja pokriva kožu i boravak u hladu i dalje imaju važnu ulogu u zaštiti.
Čak i kada izaberete odgovarajući proizvod, način nanošenja može značajno da utiče na nivo zaštite. Mnogi ljudi nanose premalo kreme, zbog čega u praksi ne dobijaju zaštitu koja je navedena na pakovanju. SPF treba ravnomerno naneti na svu izloženu kožu, uključujući uši, vrat, nadlanice i druge delove koje često zaboravljamo. Na lice ga nanesite kao poslednji korak jutarnje nege, pre šminke, u skladu sa uputstvom proizvođača. Zaštitu je potrebno obnavljati približno svaka dva sata tokom boravka na otvorenom, kao i nakon plivanja, obilnog znojenja ili brisanja peškirom. Jedno jutarnje nanošenje ne treba smatrati dovoljnom zaštitom za ceo dan proveden napolju. Ako koristite puder ili toniranu kremu sa SPF oznakom, imajte na umu da je za postizanje deklarisane zaštite potrebno naneti dovoljnu količinu proizvoda.
Još jedna zabluda jeste da je SPF potreban samo ljudima svetle puti ili onima koji lako izgore na suncu. Tamniji ten pruža određenu prirodnu zaštitu, ali ne uklanja rizik od UV oštećenja, prevremenog starenja i raka kože. Zaštita je važna za sve tipove kože, a posebno može biti korisna osobama koje imaju izražene pigmentacije, mnogo mladeža ili koriste određene preparate i lekove koji povećavaju osetljivost na sunce. Ako koristite retinoide, kiseline za eksfolijaciju ili druge aktivne sastojke, pitajte dermatologa ili farmaceuta da li vaš režim nege zahteva dodatne mere opreza. Takođe, nemojte zanemarivati zaštitu samo zato što veći deo dana provodite u automobilu ili pored prozora: UVA zraci mogu prolaziti kroz obično staklo, iako nivo izloženosti zavisi od vrste stakla i uslova.
Foto: Pixabay.com
Dobra vest je da zaštita kože ne mora da bude komplikovana niti skupa. Izaberite kremu širokog spektra sa najmanje SPF 30 koja odgovara vašem tipu kože i koju ćete zaista rado koristiti svakog dana. Ako imate masnu kožu, možda će vam više prijati lagana, nemasna tekstura, dok su suvoj koži često potrebne hidratantnije formule. Obratite pažnju i na rok trajanja proizvoda, način čuvanja i uputstva na pakovanju. Tokom dana provedenog napolju kombinujte kremu sa odećom, šeširom, naočarima i boravkom u hladu, naročito kada je UV indeks visok. SPF nije čarobni štit, ali jeste jedna od najjednostavnijih navika kojima možete dugoročno da zaštitite zdravlje svoje kože. I upravo zato ne bi trebalo da ga se setite tek kada stignu leto i godišnji odmor.
Autor: S.Paunović
