Razmaženost je osobina koja je mnogima odbojna, a prvo što nam pada na pamet je dete koje "drami" bez razloga i zahteva sve. Međutim, postoji razlog zašto se deca tako ponašaju...
Kad pomislimo na razmaženo dete, mnogima se digne kosa na glavi. Dete koje bez razloga i neprestano nešto zahteva, "drami", izmišlja, vrišti, ima ispade besa samo da nešto dobije i ne priznaje nikakav autoritet, nego zahteva da sve bude po njegovom. Prvo nam padnu na pamet ona deca zbog koje svi prevrću očima u kafićima, restoranima, čak i na mestima koja su predviđena za decu. Ne vole ih baš ni druga deca.
Uvek je prva pomisao mnogih – roditelji previše popuštaju tom detetu. Taj krug uvek zamišljamo tako da dete nešto traži, roditelj ne da, dete plače, roditelj da. Ali, to ima i jednu drugu dimenziju, pa stručnjaci uvek ističu da se tu uvek radi o - nezadovoljenim emocionalnim potrebama, nedoslednim granicama i nedostatku povezanosti.
Jedna stručnjakinja za svesno roditeljstvo, Reem Raouda, koja je u svojoj karijeri radila s više od 200 dece, ustanovila je sa sigurnošću da razmaženo ponašanje može ukazivati na nezadovoljene potrebe. Evo kojih pet znakova se mogu videti kod izraženo razmažene dece, a savetovala je kako roditelji mogu pokušati da isprave takvo ponašanje.
1. Ne žele da čuju "ne"
Dete se nekad može protiviti pravilima ne zato što su ona teška, već zato što nisu dovoljno jasno postavljene granice, što deluje zbunjujuće i frustrirajuće. Ako su pravila nejasna - ili ako dete nema pravo da učestvuje u bilo kakvim odlukama koje ga se tiču – dete može raditi stvari samo zato da bi dobilo osećaj kontrole.
Savet za roditelje: Umesto da samo kažete "ne" i nastavite dalje, priznajte njihova osećanja i tada recite šta zahtevate: "Vidim da si uznemiren, jer želiš još da se igraš, ali sada je vreme za spavanje". Granice postavljene na ovakav način uče da pravila nisu tu da bi nekog kontrolisala, nego zbog poverenja i sigurnosti.
2. Stalno traže pažnju
Kada deca zahtevaju stalnu pažnju, to često znači da ne osećaju emocionalnu povezanost ili nisu sigurni koje je njihovo mesto u porodici. Takvo dete će često tražiti više: više vremena, više potvrđivanja, više uveravanja. Na primer, to znači da će tražiti pažnju roditelja u društvu – zato što misli da nije dovoljno važno, kada pažnja nije na njemu.
Savet za roditelje: Odvojite 10 do 20 minuta za nesmetanu interakciju s detetom svaki dan. Što više vremena, to bolje. Igrajte se, razgovarajte ili samo provedite vreme s detetom. Kada se deca osećaju emocionalno sigurno, njihova potreba za stalnim potvrđivanjem bledi.
Foto: Pixabay.com
3. Imaju napade besa kako bi dobili ono što žele
Izlivi besa nisu manipulacija - oni su vapaj za pomoć. Deca koja imaju ispade besa obično su preopterećena i nemaju veštine obrađivanja velikih emocija. Često se to događa jer se dete oseća kao da ga niko ne čuje zato što se njegove emocije ne odbacuju, oseća se nemoćno, jer nema pravo glasa i slično.
Savet za roditelje: Ostanite mirni, potvrdite njihova osećanja ("Vidim da si stvarno uynemirena") i ponudite utehu ("Ovde sam s tobom dok se ne budeš osećala bolje"). Deca uče emocionalnu regulaciju kroz povezanost, a ne kontrolu.
4. Opiru se odgovornosti
Dete koje odbija da sređuje, izbegava domaći zadatak ili lako odustaje nije, kako odmah mislimo, tvrdoglavo niti lenjo. Možda je stvar u tome da ste ih prečesto štitili od izazova ili su pak bili prinuđeni da budu nezavisni pre nego što su bili spremni.
Savet za roditelje: ponudite im saradnju u poslovima primerenima njihovim uzrastima. Kuvajte zajedno ili rešavajte neke probleme kao tim. Uvek treba proslaviti njihov trud, a ne samo rezultate. Kada se deca osećaju sposobno i kad znaju da imaju podršku, odgovornost će doći sama od sebe.
5. Nedostaje im zahvalnosti
Kada se dete ponaša nezahvalno ili je uznemireno zato što nije dobilo ono što želi, to često nije zato što misli da ima pravo na to ili se oseća povlašćeno. To može značiti da se oseća kao da ga niko ne čuje, kao da nije povezano s roditeljima ili je nemoćno. Kada deca dobijaju igračke, poslastice ili nagrade umesto emocionalne povezanosti, oni tada ne mogu da cene ono što je istinski važno.
Savet za roditelje: zahvalnost proizilazi iz povezanosti. Uključite svoje dete u značajne aktivnosti, kao što je pomoć u kuvanju obroka, pravljenje čestitki ili deljenje bitnih trenutaka kao porodica. Kad deca osete da pripadaju, doprinose i da su cenjena, oni to cene. Preterano nagrađivanje dece nije korisno. Na primer, ako vam pomognu da sredite kuću, umesto novca ili slatkiša, možete reći: "Hvala što si mi pomogao. To mi puno znači i bilo mi je zabavno da radimo to zajedno". Cilj je da te trenutke učinite smislenim, a ne da bude nešto što rade za nagradu.
Autor: Snežana Milovanov
