Ta vrtsta upadljivog socijalnog ponašanja porazumevala je da neko iznenada počne da igra na ulici, neki mu se pridruže i tako nastave da igraju do potpune fizičke iscrpljenosti.

Radovanović podseća na slučaj gospođe Trufo koja je 1518. godine u Strazburu zaplesala na ulici. Nakon mesec dana neprekidnog plesa pridružilo joj se još 400 sledbenika od kojih su mnogi umrli od iscpljenosti.

- Ono što je nauka kasnije utvrdila je da se za tu vrstu nperekidnog plesanja utroši desetak puta više energije nego što je potrebno za maraton. I tu smo negde kod veze koreomanije i protesta koji traju neka četiri meseca. Za to vreme učesnici su, kada se izračuna dužina trase kojom su šetali u Beogradu i drugim gradovima, prepešačili nekoliko stotina kilometara (destaka puta više od tarse maratona), a da niko, posle svega, ne može da kaže zašto – navodi u svojoj kolumni Radovanović.

Kolumnista Ekspresa ukazuje na maglovitost zahteva koji su posle četiri meseca iskristalisani i to redom: zarobljeni mediji, teška zloupotreba REM-a i izborni uslovi, a pročitana su i imena članova pregovaračnog tima.

Radovanović takođe ukazuje da se zarobljeni medji i zloupotrbe REM-a prepliću, jer kada se stvar pojednostavi REM ne bi bio zloupotrebljen kada bi oslobodio televiziju Pink tako što bi je ugasio.

- To što REM nema ni jedan zakosni osnov da bilo šta od toga uradi, nije važno. Njegovo je, smatraju oni koji su osmislili zhteve, da “oslobodi” Pink, zabranom. Koja, opet, neće važiti, recimo, za N1 koji se, protiv zakona, nalazi na prvom mestu na daljisnkom, bez namere da se s tog mesta pomeri. Za njega, uostalom, naši zakoni ne važe, ne postoji sankcija koja može da se primeni, jer je registrovan u Luksamburgu. Drugim rečima, oslonađanje, u ovom slučaju, važi samo za njihove medije, a ne i za naše. Oni mogu, mirno, da nastave da dokazuju da je Vučić lud – kaže on.

Radovanović podseća na proceduralne nejasnoće nastale izvikivanjem pregovaračkog tima na protesnom skupu.

- Ko je tačno formirao “pregovarački tim”? Oni koji su bili tamo kada je imena čitao Lečić? Koliko ih je bilo? Ili je to tim koji su smislili Đilas i Boško? Po kojim kriterijumima, po kojoj procedure, sa kakvim ingerencijama je stovren? Po kom zakonu će da radi? I ko stvara tim, sa druge strane? Onaj miting na kojem je bilo onoliko puta više ljudi, nego na opozcionom? I da li će taj tim, zbog brojki, biti legitimniji? – pita se Radovanović u svojoj kolumni.

Konačni problem, međutim, nastaje kada oni koji bojkotuju parlament pokušavaju da u toj istoj Skupštini da to i predlože.

- Na kraju, sve da i sve to rešimo da dobijemo neke predloge, koji, da bi dobili zakonsku snagu, moraju da budu izglasani u Skuštini, ostaje taj jedan, vrhunski nosens: Predlove će, skuptini, da dostave oni koji su izabrali oni drugi, koji Skupštinu bojkotuju. Pa kako, leba ti? – zapaža Radovanović.