Sada još samo da Milojko otpočne štrajk glađu. I kaže da je pio zbog Vučića i slobode štampe. Udaranje u policijski džip i vožnja suprotnom stranom mosta, dođu mu tek nastavak njegovog ličnog protesta, drugim sredstvima.

Sa takvim objašnjenjem crni Milojko će postati novi heroj onoga što se doživljava kao jedina opozicija.

Mendela srpskog novinarstva, politički sužanj, žrtva režima koji je on samo pijan mogao da podnese, dokaz da je Vučić kriv za sve, pa i sklonost ka alkoholu, lupanju policije i ludoj vožnji.

I ako se sve navedeno desi, uopšte nemojte da se čudite.

Živimo u ludom vremenu koje je proizvelo više heroja nego Ilijada. Opsada Troje nije ništa prema opsadi predsedništva.

Ahil, mali i veliki Ajaks, Hektor, Menelaj, Odisej, Paris, Nestor...apsolutno su ništa prema herojima koje su, kod nas, stvorili tviter i revolucije željni intekektualci, kojima je, valjda, dosadilo da junake pronalaze samo u knjigama.

Pa su, poput Homera, stvorili Radulovića, heroja.

Pa Jankovića, heroja.

Pa Borka, heroja.

Pa njegovu košulju, heroja.

Pa Sergeja, heroja, u tri p... materine.

Pa Nindža herojske kornjače.

Pa Olju, Slavišu, Maju, Škora, nestalog Stefana, pronađenog Stefana, Milana, Slobu...i ostale iz serije - sve novinarski heroj do heroja.

Pa sindikalce, heroje.

Borce protiv mini hidroelektrane, heroje.

Lokalce, heroje.

Sve koji viknu Vučiću pederu, heroje.

Heroje sa testerama.

Heroje sa vešalima.

Kolumniste, heroje.

Karikaturiste, heroje.

Borce protiv prskalica u Pionirskom parku, heroje.

Bastaća, heroja na saobraćajnom znaku.

Vuka u vijetnamki, kosovskog heroja.

Đilasa, heroja kupovine heroja.

Mariniku, modernu Pentesileju, u koju Vučić nikako da se zaljubi, a odbija i da je sredi u megdanu, kao Ahil njenu prethodnicu.

Pa lakonogog Boška, heroja koji je čuo za mit o Pentesileji, pa sada traži neku ženu da je ubije i onda se u nju mrtvu zaljubi, a zašto Mariniku stalno preskače, ni Zevs baš ne zna.

Pa sve oni koji neće ništa da plate, heroje.

Šatordžije, heroje.

Lečića, ahahaha heroja.

Lutovca, pošto uvek mora da bude bar jedan anti-heroj.

Glumce, koji glume heroje.

Pa štrajkače glađu, heroje.

Tviter heroje.

Fejsbuk heroje.

Instagram heroje.

I na kraju, i posle svega, tu je heroj Milojko.

Zatočen samo dan pre nego što je u Danasu utvrdio, po ko zna koji put, da je Vučić zlikovac, što je zaključak koji je i sam mogao da svari samo ako se napije.

I šta onda mi ostali da radimo, suočeni sa svim tim herojskim istinama?

Da ostanemo nekako trezni, ili da se odvalimo od alkohola, pa da odvaljujemo saobraćajne znakove, rušimo ograde, vozimo pijani, živimo u šatoru i naručujemo pice, kao prave nindža kornjače.

Da se uvrstimo u dugački niz heroja.

Čija imena će se, poput Ahilovog, pamtiti milenijumima.

Aha. Kako da ne.

Pitajte nekoga, tamo 4019. godine, da li pamti Milojka.

Ili Đilasa?

Boška, ako baš ne pobije više žena od Džeka Trboseka.

Ništa od toga.

Čak će i Sergeja u tri p... materine da zaborave.

I ni jedna vijetnamka se neće zvati po Vuku.

I ni jedna košulja po Borku.

A ko detetu da ime Marinika, ozbiljno če da bude razmatran.

Zato, manite se ćoravog posla.

I heroja.

Dosadili su.

I Zevsu i ljudima.