Međunarodni institut za bezbednost pozvao je Parlamentarnu skupštinu NATO da na predstojećem zasedanju u Sofiji (24.05.2024.) ne odobri Kosovu status pridruženog člana u toj organizaciji.
Saopštenje Instituta prenosimo celosti:
Kao ekspertska organizacija koja već dve decenije zastupa i promoviše evro-atlantske integracije i njihove vrednosti, uključujući i članstvo država Zapadnog Balkana u NATO, Međunarodni institut za bezbednost smatra da bi davanje statusa pridruženog člana kosovskoj skupštini bilo štetno kako za Parlamentarnu skupštinu NATO, tako i naročito za procese stabilizacije i evro-atlantskih integracija na Zapadnom Balkanu.
Iako je Parlamentarna skupština NATO instuticionalno odvojena od NATO, smatramo da ovaj forum zasniva svoju unutrašnju organizaciju na principima i dokumentima NATO, a pre svega njegovog Ugovora (Treaty).
S tim u vezi ukazujemo na činjenicu da četiri od ukupno 32 članice NATO ne priznaje Kosovo kao državu, čime Alijansa nema konsenzus oko međunarodno-pravnog statusa Kosova. Preneto na Parlamentarnu skupštinu NATO, tog konsenzusa nema ni među njegovim članicama koje imaju pravo odlučivanja, a to su delegacije parlamenata članica NATO.
Podsećamo da svih devet sadašnjih pridruženih članica Parlamentarne skupštine NATO dolazi iz nesumnjivo samostalnih i međunarodno priznatih država. Davanje istog statusa parlamentu Kosova bio bi opasan presedan i nesumnjivo bi ugrozio integritet i ulogu Parlamentarne skupštine NATO, uključujući i opasnost od otvaranja sporova unutar organizacije.
Međunarodni institut za bezbednost smatra i da je Kosovo još uvek veoma daleko od ispunjavanja svih bazičnih kriterijuma za potencijalno članstvo u NATO, koji proističu iz člana 10 Ugovora i NATO-ve “Politike otvorenih vrata”. To ujedno diskvaliifkuje Kosovo i za pridruženo članstvo u Parlamentarnoj skupštini NATO. Smatramo da Kosovo ne ispunjava nijedan od tih kriterijuma, naročito “funkcionalni demokratski politički sistem”, zatim “fer tretman manjinskih populacija”, a naročito “posvećenost mirnom razrešenju konflikata”.
Demokratija na Kosovu nije funkcionalna, njegove institucije opterećene su izuzetno visokim nivoom korupcije i drugih nedemokratskih praksi, a prava manjinskih zajednica, a naročito srpske, nisu zaštićena, štaviše, one su u dugom periodu izložene različitim oblicima teškog nasilja i pritisaka.
Kosovo je i dalje veoma propulzivni kanal za prekogranični organizovani kriminal, uključujući i lance šverca droge, krijumčarenja ljudi i regrutovanja islamističkih ekstremista.
Eventualno davanje novog statusa Kosova u Parlamentarnoj skupštini NATO dodatno bi ohrabrilo militarizaciju Kosova, što je u suprotnosti sa ciljevima NATO-ve misije KFOR. U tom smislu ističemo kao vrlo važno upozorenje iz izveštaja Lorda Marka Lankastera, izvestioca Parlamentarne skupštine na predstojećem zasedanju u Sofiji, da bi dalje jačanje Kosovskih bezbednosnih snaga vodilo njihovom neizbežnom dugoročnom sukobu sa misijom KFOR-a.
Na kraju, i najvažnije, smatramo da bi davanje Kosovu statusa pridruženog člana u Parlamentarnoj skupštini NATO teško ugrozilo tekući proces dijaloga o normalizaciji odnosa sa Srbijom, koji se odvija pod posredovanjem EU.
Ovaj proces je prepoznat kao ključan za stabilizaciju post-konfliktnih prilika na Zapadnom Balkanu i u izveštaju Lorda Lankastera.
Međunarodni institut za bezbednost pozdravlja ovakav stav Lorda Lankastera i ujedno poziva Parlamentarnu skupštinu NATO da izbegne opasnost koju bi za ceo proces donelo eventualno davanje statusa pridruženog člana parlamentu Kosova.
Takva odluka bila bi opasno prejudiciranje ishoda dijaloga, u koji sve članice NATO i EU već godinama ulažu ogroman napor i nadu da će obezbediti trajni kompromis i dugoročni mir i stabilnost na području Zapadnog Balkana.
Imajući sve ovo u vidu, Međunarodni institut za bezbednost, kao dugogodišnji zagovornik evroatlantskih integracija Zapadnog Balkana, poziva Parlamentarnu skupštinu NATO da na svom predstojećem zasedanju u Sofiji ne usvoji preporuku svog Stalnog komiteta o davanju statusa pridruženog člana parlamentu Kosova.
Uvereni smo da bi takva odluka imala veoma štetne posledice po samu organizaciju i njenu misiju, a još više na procese stabilizacije na post-konfliktnom Zapadnom Balkanu i njegovo puno uključivanje u Evro-atlantske integracije.
Autor:
