Jovana Nerić, novinarka Pinka, objavila je autorski tekst koji prenosimo u celosti.
Kada bi ukratko trebala da opišem ono što je viđeno u Sremskoj Mitrovici na Sretenje, to bi baš ovim rečima moglo da se opiše: ljubav, vera, nada i tišina.
Ljubav - reč koja bi mogla da najbolje iskaže emociju svih onih divnih ljudi koji su došli da podrže predsednika. Da, to je bila najbolja demonstracija upravo ljubavi prema čoveku koji, a da toga nismo ni svesni pruža nama tu istu ljubav kroz sve ono što je uradio za ovu zemlju i za sve nas. A toga je mnogo. I ne samo to, nikada nije krio koliko voli svoju Srbiju. Pokazao je to juče, pokazao je to u Ujedinjenim nacijama, pokazao je to što nikada od njega niste čuli lošu reč čak i o onima o kojima bi se moglo mnogo toga reći. Jer to je čovek koji svesno brani sve nas pa čak i onda kada njegovu porodicu drugi napadaju. Jedna njegova rečenica me je posebno dotakla “Da ničiji roditelji ne prodju ono što moji prolaze svakoga dana”. Kad čujete tako nešto ne možete da ostanete imuni jer njegovi roditelji, brat, deca, najbliži trpe ali to ga nikad nije udaljilo od nas, običnih malih ljudi.
Vera - kada se osvrnem oko sebe i pogledam moj Beograd, grad koji volim najviše, kada vidim kako sija novim sjajem, to vraća veru. U neko bolje sutra. Kad pogledam moju Srbiju koju gradi ovaj čovek, verujem da smo na dobrom putu. A ko ima veru kao on, može i stene da pomeri.
Nada - kada ležete i budite se sa osećajem da će sve biti dobro čak i kada su teška vremena, imate nadu. Moja generacija je bila ta koja je prošla mnogo toga, lošeg u prošlosti ali nam je Aleksandar dao nadu u bolje sutra. A to sutra nije tamo nekad negde u budućnosti, to sutra je u svakom novom danu.
Možda se neko pita zašto tišina? Kaže Aleksandar da nije više isti čovek. Zbog svega zbog okolnosti koje su se desile, zbog onih koji uporno haosom pokušavaju da nadglasaju njegova dela. Oni koji uporno tvrde sve suprotno kako bi pokušali da uruše ugled ove naše male ali ponosne Srbije. I zato, posle one slike iz Sremske Mitrovice , posle onolike ljubavi, ali vere i nada u očima svih tih ljudi, ovi drugi više nemaju šta da kažu. Dobro, oni uvek imaju tu lošu naviku da se busaju ali za njih sada nastaje tišina. I upravo ovaj skup je otklonio svaku sumnju ko je jedini kome Srbija veruje - Aleksandar Vučić.
Foto: Pink.rs/Jelena Simonović
Ljubav, Vera i Nada su bile tri sestre koje slavi SPC. Njihova majka Sofija je zajedno sa ćerkama u vreme cara Hadrijana uhapšena, a nakon što su odbile da se odreknu svoje vere, car je naredio njihovo mučenje. U tome leži velika simbolika - Vučić se nikada neće odreći svoje vere i naroda ma koliko ga “mučili”. Njegova neprestana borba za naš narod kao i borba za jedinistvo ma gde naši ljudi bili je neprestana.
Devojčice su simbolično nazvane prema tri najveće hršćanske vrine - vrline koje ovaj čovek ima.
Širenje ljubavi je jedna od najlepših vrlina, što nam govori i Apostol Pavle - "A sad ostaje vera, nada, ljubav, ovo troje, ali od njih najveća je ljubav."
I zato, neka vam u ovim vremenima punim iskušenja, ljubav, pre svega prema ovoj zemlji bude vodilja. Jer drugu zemlju nemamo.
Ima bogatijih, jačih sila, primamljivih, ali srce i duša su ovde, u Srbiji .Ni jedno bogatstvo na svetu se ne meri samo novcem, uspehom, vladavinom. Uspeh se meri delima koja ostaju iza vas i koje će generacije pamtiti. I zato Aleksandre, hvala!
Jednom kada se okrenete i pogledate unazad, shvatićete i vi i mi da samo birali naboljeg među nama!
Autor: Pink.rs
