Novinar Jovana Nerić objavila je novi autorski tekst koji prenosimo u celosti.
Krijući se iza tastature svi možemo postati neko drugi. Neko lepotic, a neko zver. I tako, baš zato što su nevidljivi, ti “mali” , mizerni ljudi daju sebi za pravo da pišu sravične stvari. Neke stvari su prešle granicu svega, i sad se više ne postavlja pitanje koga vredjaju već odakle više dopire taj bes, mržnja i zloba iz ljudi.
Svi ljudi ponekad nanose neki vid štete drugima, ali to je uglavnom nehotično ili nenamerno. Ipak, među nama su i osobe koje vrlo svesno, privlačeći pažnju pokušavaju da nanesu drugima zlo.
Čovek ne može, a da se ne zapita šta je u glavama onih koji prete, a još je užasnije kada pročitate šta je neko napisao za vašu decu.
Niko normalan ne može da ostane imun na reči koje smo mogli da pročitamo, a koje su upućene Aleksandru Vučiću i njegovoj porodici. Pre svega deci. Roditeljima.I nije prvi put! Da li ti takvi ljudi koji svoje nezadovoljstvo i frustraciju umesto u ustanovi za mentalno obolele leče na društvenim mrežama imaju porodice? Da li iko ko likuje nad tim i takvim rečima, a ima ih pomisli kako bi se samo osećao na sekund na neko preti njihovoj deci onakvim gadostima?
Jedan od razloga zbog kojih vrlo često ne vidimo, zlo, pokvarenost ili psihopatsko ponašanje – verovatnoje je taj što nam je teško poverovati da takvi ljudi zaista postoje!
Da, postoje, šetaju medju nama, slatkorečivi su, ali i lažu, obmanjuju, a njihov život je iluzija i duševna hrana im je patnja drugih ljudi.
Ljudi pokvarenog srca nemaju savest! Oni ne znaju što je kajanje. Čak i ne pokušavaju da se bore protiv svoje zlobe – zapravo, uživaju u njoj!
Uvredama čovek ne pokazuje koliko je moćan vec koliko je prost i to je jedino što o ovome može da se kaže.
Jer samo prosti, nedorečeni, nepoželjni u društvu, najčešće ismevani od ranog detinjstva, odbačeni od svih - upravo ti i takvi su u stanju da upućuju onakve reči jer shvataju da nikog nije briga za njih. Shvataju da su promašili svoj život pa želeći da se dodvore svojim uzorima, osile se i pišu takve gadosti. Kod ovakvih ljudi se vidi nedostatak ljubavi, a to ništa ne može da nadoknadi.
Ali čovekova zloba uvek polazi od njegove nemoći i to vam je ljudi jedino sto treba da znate.
Otac Tadej jedan od najcenjenijih duhovnika, iza sebe je ostavio veliki broj pouka. Jedna od njih je baš odraz onoga kako se postaviti u ovakvoh situaciji kad čovek ne može a da ne strepi za svoju porodicu:
“Treba da smo mirni. Bolje je trpeti uvredu, nego naneti uvredu. Ako pretrpimo uvredu, Gospod će nam dati snagu i mir. Ako ne pretrpimo uvredu, savest nam neće dati mira. Savest je Božanski sud."
Autor: Jovana Nerić
