Berze odahnule nakon Trampovog odlaganja carina, svet zgrožen zločinom ruske vojske u Sumiju - PINKOV GEOPOLITIČKI PREGLED

Sedmicu za nama obeležila je rolerkoster drama na svetskim berzama koju je najpre izazvala odluka američkog predsednika Donalda Trampa da gotovo svim zemljama uvede sveobuhvatne carine, da bi u poslednjem trenutku Tramp ipak odložio njihovu primenu na 90 dana. Američke carine dovele su i do skoro nezamislivog scenarija - približavanja Evrope i Kine iako je Brisel godinama upozoravao da Peking ima nameru da proširi svoj uticaj na kontinentu.

„Verujemo da postoje šanse da se produbi bilateralna saradnja Španije i Kine, odnosno Kine i Evropske unije. Važno je da Kina shvati da je potreban balansiran odnos, ne u korist kineskih interesa, već da bude balansiran“, izjavio je španski premije Pedro Sančez.

Istovremeno, budući nemački kancelar Fridrih Merc upozorio je na povećan rizik od finansijske krize zbog Trampovih carinskih mera, ali je istovremeno pozvao na razmatranje novog trgovinskog sporazuma sa SAD. „Politika predsednika Trampa povećava rizik da će sledeća finansijska kriza nastupiti ranije nego što se očekivalo. Mi Evropljani moramo da odgovorimo ubedljivo“, rekao je Merc u intervjuu poslovnom dnevniku Handelsblat.

Dok Kina i SAD nastavljaju trgovinski rat, Evropljani privremeno mogu da odahnu nakon što je Tramp objavio da su nove mere zamrznute na 90 dana. Ostale su ranije uvedene carine na čelik, aluminijum i automobile koje posebno pogađaju nemačku privredu koja je izvozno orijentisana i njenu veliku automobilsku industriju.

Kao uzvratnu meru na američke carine, Kina je podigla carine na uvoz američke robe sa 84 na 125 odsto čime je istom merom uzvratila SAD, koje su prethodno Kini povećale carine sa 104, takođe na 125 odsto. „Zemlje poput Kine, koje su odlučile da uzvrate i pokušaju da udvostruče svoje maltretiranje američkih radnika, prave grešku“, rekla je sekretarka za štampu Bele kuće Karolin Livit novinarima u utorak. „Predsednik Tramp ima čeličnu kičmu i neće se slomiti“, poručila je Livit.

Kina je prošle godine bila drugi najveći američki izvor uvoza, isporučivši ukupno 439 milijardi dolara robe u SAD, dok su SAD u Kinu izvezle robu u vrednosti od 144 milijarde dolara. Međusobne tarife prete da naškode domaćoj industriji i da dovedu do otpuštanja.

Nakon Trampovog odlaganja primene novih crina, Evropska unija je saopštila da takođe pauzira svoje protivmere. U saopštenju, predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen navodi da EU želi „da pruži šansu pregovorima“, nakon što je Tramp juče najavio da će za zemlje pogođene višim američkim uvoznim carinama takođe važiti pauza od 90 dana, navodi BBC. Ona je navela da Evropska unija želi konstruktivne pregovore sa SAD, sa ciljem da se ostvari međusobno korisna trgovinska razmena.

U danima velikog kraha američkih berzi, koji se ne pamti od davne 1997. godine i krize na azijskim tržištima, vlasnik Tesle Elon Mask apelovao je na Trampa da poništi nove carine. Prema pisanju Vašington posta koje je preneo Rojters, Maskov apel Trampu do sada je najveći znak neslaganja između njih dvojice. Mask je, takođe, po prvi put javno vređao Trampovog savetnika za trgovinu Pitera Navara, otkrivajući na taj način nesuglasice unutar tima američkog predsednika. On je na svojoj društvenoj mreži Iks napisao dve poruke, da je Piter Navaro „kreten“ i da je „glup kao noć“. On je na taj način odgovorio na video snimak u kojem Navaro tvrdi da šef Tesle nije proizvođač automobila, već da samo montira automobile čiji se delovi uvoze iz Azije. Navaro je u intervjuu za televizijsku mrežu CNBC rekao da bi gume, motori i ostali delovi za automobile trebalo da se proizvode u SAD i da o tom pitanju ima različit stav od Maska.

I dok je nedelju za nama obeležila drama izazvana carinskim odlukama američkog predsednika, kraj sedmice ostao je u senci brutalnog raketnog napada ruskih snaga na ukrajinski grad Sumi. Tom prilikom 34 osobe su poginule, među kojima i dvoje dece, dok je 120 osoba povređeno, uključujući sedmoro dece. Kako su javili zvaničnici, dve balističke rakete pogodile su centar grada oko 10.15 kada su se ljudi okupili da proslave crkveni praznik Cveti.

„Ovog vedrog dana na praznik Cveti naša zajednica je pretrpela strašnu tragediju. Nažalost već znamo za više od 20 mrtvih,“ rekao je vršilac dužnosti gradonačelnika Artem Kobzar u saopštenju preko društvenih mreža.

Zapadni zvaničnici reagovali su osudama na raketni napad ruskih snaga na ukrajinske civile. Visoka predstavnica Evropske unije za spoljnu politiku i bezbednost Kaja Kalas objavila je da „srceparajuće scene iz Sumija jutros dok su se stanovnici okupili za praznik Cveti samo da ih dočekaju ruske rakete. Strahotan primer ruskih pojačanih napada dok je Ukrajina prihvatila bezuslovni prekid vatre“, napisala je Kalas na mreži Iks.

Vladimir Putin mora pristati na „potpuni i trenutni“ prekid vatre, poručio je britanski premijer Kir Starmer povodom najnovijeg zločina ruskih snaga. „Zgrožen sam užasnim napadima Rusije na civile u Sumiju i moje misli su sa žrtvama i njihovim najmilijima u ovom tragičnom trenutku“, poručio je Starmer.

Ambasadorka SAD u Ukrajini Bridžit Brink je na društvenim mrežama konstatovala da je „danas, na Cvetnu nedelju, Rusija lansirala balističke rakete na Sumi“ i ubila i ranila desetine civila. „Izveštaji pokazuju, kao iu Krivom Rogu, korišćena je kasetna municija, povećavajući razaranja i štetu po civile. Naše molitve su uz narod Sumija“, napisala je ambasadorka SAD u Ukrajini.

Smrtonosni ruski udar najoštrije je osudila i Nemačka, zahtevajući da Rusija prekine svoju kampanju terora, navodi Ukrinform. „Slike iz Sumija, gde su ruski projektili ubili nedužne civile na Cvetnu nedelju, su užasne… Nemačka najoštrije osuđuje ovaj varvarski napad. Ovakvi ruski napadi otkrivaju istinu o navodnoj spremnosti Rusije za mir“, ocenio je vršilac dužnosti nemačkog kancelara Olaf Šolc. On je na platformi Iks naveo da „umesto spremnosti za mir, vidimo da Rusija nemilosrdno nastavlja svoj rat od agresije na Ukrajinu“. Šolc je reko da Nemačka zajedno sa evropskim i međunarodnim parnerima radi na pronalaženju mirovnog rešenja.

Za razliku od evropskih zvaničnika američki predsednik Donald Tramp izrazio je negodovanje zbog stradanja civila odbivši pri tome da eksplicitno imenuje rusku stranu kao krivca za nepotrebne civilne žrtve. On je za sva stradanja u ratu optužio Vladimira Putina, Džozefa Bajdena i Volodimira Zelenskog.

Kriza, ali unutrašnja potresa i Tursku. Sud u toj zemlji je odbacio žalbu kojom se traži puštanje na slobodu gradonačelnika Istanbula Ekrema Imamoglua do okončanja suđenja za korupciju.Imamoglu, istaknuti opozicionar i politički rival predsednika Redžepa Tajipa Erdogana, priveden je 19. marta. Značajan deo turske javnosti smatra da je njegovo hapšenje politički motivisano, sa ciljem da Imamoglua onemogući u učešću na predsednikčim izborima koji su trenutno zakazani za 2028. godinu, ali bi mogli da se održe ranije. Hapšenje gradonačelnika i kasnija smena sa funkcije izazvali su veliki talas antivladinih protesta u Turskoj. Advokati koji zastupaju Imamoglua tvrde da je istraga vođena kršenjem pravnih standarda. Sud je takođe odbio žalbene zahteve za Murata Onguna predsednika medijske kompanije povezane sa opštinom Istanbul i bliskog saradnika Imamoglua.

Za to vreme turski predsednik Redžep Tajip Erdogan imao je prvi sastanak sa prokurdskim političarima kako bi razgovarali o okončanju četrdesetogodišnjeg sukoba dve strane. Erdogan se u predsedničkoj palati u Ankari sastao sa Pervinom Buldanom i Sirijem Surejom Onderom, poslanicima Partije narodne ravnopravnosti i demokratije. „Bio je veoma pozitivan sastanak, dobro je prošao. Mnogo se više nadamo“, rekao je Onder. Pre sastanka je rekao da će Erdoganu predstaviti trenutno stanje mirovnih pregovora, dodajući da veruju da će se tempo pregovora pojačati. Sastanku koji je trajao sat i po prisustvovali su i šef obaveštajne službe Ibrahim Kalin i Efkan Ala, zamenik predsednika Erdoganove Stranke pravde i razvoja.

Buldan i Onder ranije su u zatvoru posetili lidera Radničke partije Kurdistana (PKK) Abdulaha Odžalana kako bi se razgovaralo o konačnom okončanju neprijateljstava, u sukobu u kom su ubijene na desetine hiljada ljudi. Odžalan, čiju PKK Turska i većina zapadnih država karakterišu kao terorističku organizaciju, pozvao je da se grupa raspusti i razoruža krajem februara. Nekoliko dana kasnije PKK je objavila prekid vatre. PKK je apelovala da Odžalan bude pušten iz zatvora u kojem je od 1999. godine kako bi lično vodio partijski kongres koji bi doveo do raspuštanja.

Mirovne pregovore su započeli i Iran i SAD koji diplomatske odnose nemaju od 1980. godine. Dve zemlje su započele "posredne" pregovore u Omanu gde su se sastali ministar spoljnih poslova Irana Abas Ragši i izaslanik američkog predsednia Stiv Vitkof. U ulozi posrednika sastanku je prisustvovao ministar spoljnih poslova Omana Badra al Busaidija. Iz iranskih izvora je saopšteno da su pregovori održani na mestu koje je planirao omanski domaćin, kao i da su predstavnici Irana i SAD sedeli u holovima i svoje stavove prenosili jedni drugima preko ministra spoljnih poslova Omana.
Prethodno je iranski ministar spoljnih poslova rekao iranskim novinarima da je “jasno da su pregovori posredni, i po našem mišljenju samo o pitanju nuklearnog programa Irana, i biće vođeni sa željom za postizanje sporazuma koji je ravnopravan i vodi osiguranju nacionalnih interesa iranskog naroda“.

Američki predsednik Donald Tramp i izaslanik Vitkof su ove pregovore nazvali „direktnim“. Tramp je više puta upozorio da bi mogao da naredi bombardovanje nuklearnih objekata u Iranu ako se ne postigne sporazum, a zvančnici Irana upozoravaju da bi mogla da počne izrada nuklearnog oružja od zaliha uranijuma.

Na drugom, evropskom, kriznom žarištu, evropski saveznici Ukrajine obećali su Kijevu vojnu pomoć vrednu milijarde dolara. Na sastanku u Briselu ukrajinski je obećano upućivanje milijardi dolara dodatnog novca kako bi pomogli toj zemlji u borbi protiv ruske invazije. Posle sastanka Kontakt grupe za odbranu Ukrajine, britanski ministar odbrane Džon Hili rekao je da su saveznici obećali Kijevu novu vojnu pomoć u vrednosti većoj od 21 milijarde dolara. „To je rekordno povećanje vojne pomoći za Ukrajinu, a pojačavamo tu podršku i za borbe na prvoj liniji fronta“, kazao je Hili. Ukrajina se ranije žalila da neke zemlje ponavljaju stare ponude na sličnim skupovima ili da su isporučeno oružje i municija manje vrednosti od one koja je obećana.

Generalni sekretar NATO-a Mark Rute rekao je prošle nedelje da su zemlje koje podržavaju Ukrajinu u prva tri meseca ove godine obezbedile pomoć od oko 21 milijarde dolara. Šefica evropske diplomatije Kaja Kalas kazala je da je obećano više od 26 milijardi dolara. Uoči sastanka Kontakt grupe u sedištu NATO-a, ukrajinski ministar odbrane Rustem Umerov rekao je da je ključno pitanje jačanje protivvazduhoplovne odbrane njegove zemlje. On je kasnije opisao sastanak kao „produktivan, efikasan i efektivan“ i dodao da je rezultirao „jednim od najvećih“ paketa pomoći koje je Ukrajina dobila. „Zahvalni smo svakoj državi koja je pružila ovu podršku“, rekao je Umerov.

Sastanak je usledio nakon što su ukrajinske sange zarobile kineske državljane koji se bore u ruskim redovima na teritoriji Ukrajine čime su potvrđene ranije spekulacije o involviranosti Pekinga u ovaj sukob na strani zemlje agresora. Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski rekao je da obaveštajna služba njegove zemlje ima informacije o 155 kineskih državljana koji se bore na strani Rusije protiv Ukrajine, dok Peking opovrgava takve tvrdnje.

Zelenski je novinarima u Kijevu rekao da Rusija regrutuje kineske državljane putem društvenih mreža te da kineski zvaničnici to znaju. Ukrajina, rekao je Zelenski, pokušava da utvrdi da li su regruti dobili uputstva iz Pekinga. Međutim, Peking je odbacio optužbe Kijeva da se veliki broj Kineza u ratu u Ukrajini bori na strani Rusije, tvrdeći da su te optužbe „neutemeljene“. Zelenski je u utorak izvestio o zarobljavanju dvojice kineskih državljana koji su se u sastavu ruske vojske borili na istoku Ukrajine. Optužio je Kinu da vojno potpomaže Rusiju koja je izvršila invaziju na njegovu zemlju u februaru 2022. i od Pekinga zatražio „objašnjenje“.

„Naša vojska je zarobila dvojicu kineskih državljana koji su se borili sa ruskom vojskom protiv ukrajinskih snaga u regionu Donjecka, na istoku“, naveo je Zelenski na društvenim mrežama. Zelenski je napisao i da je od Ministarstva spoljnih poslova zatražio da odmah kontaktira Peking i zatraži objašnjenje, te dodao da zapadne zemlje takođe treba da reaguju. „Apsolutno mora da postoji reakcija na ovo. Reakcija SAD, Evrope i svih onih u svetu koji žele mir u Ukrajini“, rekao je Zelenski. Prema njegovim rečima, umešanost Kine u ovaj rat u Evropi, direktno ili indirektno, jasan je signal da će predsednik Rusije Vladimir Putin „učiniti sve osim da okonča rat“.

Nakon pregovora koji su trajali više od mesec dana, u Nemačkoj je postignut koalicioni sporazum o formiranju nove vlade Nemačke. Nova koalicija okuplja tradicionalne velike stranke CDU/CSU i oslabljene socijaldemokrate SPD dosadašnjeg kancelara Olaša Šolca, koje zajedno imaju 328 mesta u Bundestagu koji broji 630 poslanika. Očekuje se da će Fridrih Merc, lider Hrišćansko-demokratske unije (CDU), biti kancelar Nemačke.

Mercova dvopartijska koalicija osvojila je najviše glasova na parlamentarnim izborima 23. februara. Izbori su održani sedam meseci pre no što je planirano nakon što se Šolcova koalicija raspala u novembru, tri godine nakon što je Šolc postao kancelar. Prošlog meseca su sadašnji koalicioni partneri progurali kroz parlament povećanje vojnog budžeta i uspostavili „Veliki infrastrukturni fond“ koji ima za cilj da podstakne privredu koja stagnira.

S druge strane Atlantika republikanski i demokratski članovi Komiteta za oružane snage Predstavničkog doma izneli su oštre dvostranačke kritike povodom izveštaja da Trampova administracija namerava smanjenje američkih snaga u istočnoj Evropi za 10.000, saopštivši da Amerika mora da ostane uz svoje saveznike iz NATO. Predsedavajući republikanski kongesmen Majkl Rodžers iz Alabame rekao je da SAD ne smeju da smanjuju nivoe trupa u Evropi i dodao da se protivi bilo kakvom planu da SAD odustanu od komande NATO. SAD su istorijski zauzimale položaj Vrhovne savezničke komande za Evropu ili SACEUR.

„Američko vođstvo u NATO je od suštinskog značaja kako bi se osiguralo da oružane američke snage, kao i nuklearno oružje, uvek ostanu pod američkom komandom“, rekao je Rodžers. Kongrsmen Majkl Tarner, takođe republikanac ali iz Ohaja, dodao je da je „idiotizam činjenica da je to predmet bilo kakve rasprave“. General Kristofer Kavoli, komandant Evropske komande SAD i komande NATO je rekao komitetu da je preporučio SAD da zadrže trenutno brojčano stanje trupa. Poslednjih godina u Evropi je bilo oko 100.000 američkih vojnika, što je povećanje za 20.000 od kada je Rusija napala Ukrajinu u februaru 2022.

Na pitanje republikanskog predstavnika Dona Bejkona, iz Nebraske, da li Trampova administracija razmatra planove da povuče dve brigade iz Evrope, Kavoli je rekao da postoji stalna revizija broja trupa. On je rekao da se diskusije uglavnom vrte oko zabrinutosti vojnih službi o spremnosti i modernizaciji. Bejkon je odgovorio da bi svako smanjenje bilo teška greška i znak američke slabosti.