Mir stigao u Gazu, svet s nestrpljenjem iščekuje Trampovu inauguraciju - PINKOV GEOPOLITIČKI PREGLED

Dugo očekivani dogovor na Bliskom Istoku postigli su Izrael i Hamas. Avramovi dogovori koje je zaključio Donald Tramp izdržali su test vremena. Iranski proksiji su uništeni čime je Hamas uoči Trampovog ulaska u Belu kuću ostao bez alternativnih opcija i našao se pred izborom opstati ili nestati. Kao i svaka teroristička organizacija Hamas se nada u opstanak ideje i terorističke asimterične infrastrukture. Koliko je uticaj Hamasa degradiran pokazuju i izjave palestinskog predsednika Mahmuda Abasa koji je izrazio spremnost da Fatah preuzme kontrolu nad Gazom. Posle 16 godina tiranije Hamasa i strahovitih ljudskih žrtava stvaraju se uslovi da se Gazom upravlja u interesu Palestinaca. Oko 4.000 kamiona sa humanitarnom pomoći se sprema da uđe u Gazu. U prvoj fazi primirja očekuje se da bude oslobođeno 33 talaca za 1.890 palestinskih zatvorenika prema egipatskim izvorima. Egipat je preuzeo ključnu ulogu medijatora podržan od strane Katara. I dalje nije poznata sudbina bebe Kfira Bibasa koji je drugi rođendan dočekao u tmini zatočeništva. Da li Hamas ima razloga za trajnim primirjem ili će opet izigrati dogovor ostaje da se vidi. Uoči sporazima predsednik Tramp je najavio „vatru i pakao“ ukoliko ne dođe do mira.

Tenzije oko Grenlanda koje je podigao Donalad Tramp još jednom su istakle u prvi plan geostrategiju i geoekonomiju. Grenald je čuvena hladnoratovska lokacija zbog severo-zapadnog ledenog prolaza koji je svoju stratešku važnost imao tokom tog perioda jer je predestavljao prolaz za „šunjanje“ ruskih podmornica. Razvoj interkontinentalnih balističkih raketa delimično je anulirao geografiju, ali je nije u potpunosti isključio.

Geoekonomski značaj se ogleda u činjenici da Grenland zauzima 8. mesto na svetu kada je reč o strateškim sirovinama, čak dve trećine strateških sirovina sa američke liste poseduje ovo ostrvo okovano ledom. Zbog sve većih retoričkih tenzija, u svom autorskom tekstu za Vašington post, ministarka privrede, trgovine i rudarstva Naja Natanilsen je pozvala države evro-atlantske zajednice da ulažu u otvaranje rudnika na Grenlandu. Rekla je da svi koji imaju potrebe to mogu učiniti i da će se rudnici ubrzano otvarati.

Panamski kanal je druga tačka sporenja zbog ogromnog kineskog prisustva u vidu luka na ulazima i izlazima. Kineski telekomunikacioni operateri u potpunosti kontrolišu kritičnu infrastrukturu ove centralnoameričke države. Zbog civilno-vojne fuzije u Pentagonu odavno postoji zabrinutost da svako kinesko civilno prisustvo lako može postati vojno. 40% transporta kanalom kroz Panamu čine američki brodovi, a operativno sve više posao vode Kinezi. Tramp očigledno ne želi da dozvoli da na zapadnoj hemisferi američki rivali uspostavljaju svoja strateška uporišta. Borba za globalni prestiž dobila je novu fazu. Takmičenje će ići za dominaciju i dostupnost tehnologija, tržišta i proizvodnje. Tramp ima jasan plan koji se zasniva na maksimi - vratiti poslove na američki kontinent. U posebnom problemu naći će se Meksiko koji zbog kineskih investicija može da dobije ograničanja pristupa američkom tržištu. Evropa je pred izborom ili da zajedno sa Trampom nastupa prema Kini, a onda Tramp sa Evropom prema Rusiji ili će ostati u sivoj zoni koju će Rusija probati da iskoristi u svoju korist.

Otkucava manje od 48 sati do ustoličenja Donalda Trampa kada se očekuje da predsednik preuzme prvi obaveštajni brifing koji će omogućiti potpuno razumevanje trenutne situacije na globalnom nivou. NATO je pokrenuo baltičku operaciju kako bi zaštitio podvodnu kritičnu infrastrukturu. Saveznici će nadgledati, odvraćati i reagovati na potencijalne pretnje. 10 brodova će patrolirati do aprila. Ukrajinski predsednik Zelenski rekao je da opremanje trupa ima prednost nad regrutacijom. Mnogo je bitnije adekvatno opremiti postojeće trupe nego spustiti starosnu granicu reguraticije, prenosi ukrajinski Interfaks reči Zelenskog. Nemačka vlada još uvek vodi krugove razgovora za novi ciklus pomoći Ukrajini vredan 3 milijarde evra kazao je nemački ministar odbrane Boris Pistorius.

U međuvremenu, u nastojanju sprečavanja funkcionisanja ruskih mehanizama za izbegavanje sankcija, SAD su uvele sankcije ruskoj Gasprom banci i nizu drugih finansijskih entiteta. Cilj novih sankcija jeste onemogućavanje Rusije da zaobilazi sankcije uz pomoć kineskih i kirgistanskih subjekata, a uvođenje sankcija ključnoj ruskoj finansijskoj instituciji za međuanordne transakcije imaće za posledicu nemogućnost Moskve da vrši kupovinu, prodaju i naplatu prema insotranim subjektima. Novi paket sankcija trebalo bi da dobvede do potpunog odsecanja ruske finansijske mreže što će se negativno odraziti na ukupne finansijske bilanse Rusije.Za to vreme na meti sve intenzivnijih ukrajinskih napada nalazi se ruska vojna infrastrukture. U prethodnim danima pogođeni su industrijski centri, skladišta municije i goriva. U jednoj od akcija pogođeno je skladište goriva u čuvenoj bazi Engels. Prema izveštajima oko 800.000 tona goriva je kapicet skladišta u Engelsu koje gori već duže od nedelju dana. Tokom ukrajinskih napada prethodne nedelje oboren je rekord tako što su pogođeni ciljevi na 1.100 kilometara udaljenosti od ukrajinske granice. U Tombovskoj oblasti pogođeno je Kuzmino-Gat postrojenje za pravljenje baruta. Ovo je jedno od ključnih postrojenja vojno-industrijskog kompelksa Rusije. Ukrajinski predsednik Zelenski izašao je sa tvrdnjom da 600.000 ruskih vojnika učestvuje u agresiji na Ukrajinu. Zarobljeni su prvi vojnici iz Severne Koreje čime je potvrđeno da se vojnici iz ove zemlje bore u Kurskoj oblasti. Ukrajinske snage i dalje održavaju položaje u ruskoj Kurskoj oblasti. Velika Britanija je potpisala stogodišnji sporazum o partnerstvu sa Ukrajinom. Sporazum će promovisati sveobuhvatan, pravedan i trajni mir za Ukrajinu, zasnovan na punom poštovanju principa Povelje UN i međunarodnog prava. Britanija pozdravlja ukrajinsku formulu mira, podržava njene principe i spremna je da aktivno učestvuje u implementaciji njenih tačaka. Zvanični London će igrati vodeću ulogu u preduzimanju koraka ka promovisanju Formule mira i unapređenju napora za postizanje sveobuhvatnog, pravednog i trajnog mira, uključujući pitanja kao što su sprečavanje eskalacije i ponavljanja agresije. NATO i članstvo u EU su temelji strateške bezbednosti Ukrajine.

Penzionisani nemački general Erhad Buler izjavio je da je Rusija tokom 2024. godine napredova svega 0,5% u osvajanju ukrajinske teritorije. Izveštaji navode o teškoj situaciji na frontu, ali brojevi pokazuju da se Ukrajina nalazi daleko od kapitulacije pred agresorom.

Evropska unija razmatra embargo na ruski tečni naftni gas i aluminijum prenosi Blumberg. U narednim mesecima ovo se može preuduzeti preko uvođenja sankcija. Zabrana uvoza aluminijima biće postepena sa vremenskim okvirom koji će biti određen. Jermenija je potpisala strateško partnerstvom sa SAD. Sa jakom ekonomskom zavisnošću od Rusije, Jermenija je u potrazi za jačanjem integracija sa Zapadom jer više ne može svoje interese da ostvari u ruskoj geopolitičkoj orbiti. Ursula fon der Lajen je saopštila da je EU odobrila do sada 134 milijardi evra Ukrajini i da će nastaviti sa podrškom. 10. januara Ukrajina je dobila prvih 3 milijarde eura pozajmice od strane G7 koja će biti otplaćena ruskom zamrznutom imovinom.

Saudijski Aramko strateški prelazi u industriju litijuma proširivanjem horizonata izvan nafte. Aramko, državni naftni gigant Saudijske Arabije, dugo je bio sinonim za globalnu industriju nafte i gasa. Međutim, poslednjih godina kompanija je napravila značajan napredak u diversifikaciji svog energetskog portfolija. Jedan od najznačajnijih poteza bio je njegov strateški ulazak na tržište litijuma, sektor koji je ključan za rastuću industriju električnih vozila (EV) i rešenja za skladištenje obnovljive energije.

U iščekivanju Trampove inauguracije Rusija i Iran su potpisali ugovor o sveobuhvatnom strateškom partnerstvu. Ovaj potez predstavlja otvorenu provokaciju za Trampa čiji je prethodni mandat obeležen napuštanjem nuklearnog sporazuma sa Iranom. Tadašnja Trampova administracija nije verovala u mogućnost da će olakšani režim sankcija odvratiti režim u Teheranu od dostizanja nuklearnih sposobnosti. Sadržaj sporazuma nije u potpunosti objavljen, a oblasti na koje se odnosi su ekonomija, energetika, nauka i odbrana. Analitičari veruju da je svrha sporazuma podrška iranskom nuklearnom programu. Rusija je tokom godina agresije na Ukrajinu postala veoma zavisna od isporuke iranskog konvencionalnog naoružanja. Primarna svrha sporazuma je da projektuje utisak moći i specifične geopolitičke težine dok zapravo odražava rusku potrebu za iranskom podrškom.