- Hrvatska nema otvorene granične konflikte sa Italijom i Mađarskom, ali sa ostalim susedima – ima - piše dnevnik Frankfurter algemajne cajtung (FAZ).

FAZ podseća da je međunarodna arbitraža presudila da tri četvrtine Piransokog zaliva pripadaju Sloveniji i priznala je toj zemlji pravo na pomorski koridor ka međunarodnim vodama.

Autor napominje da je hrvatsko odbacivanje odluke međunarodne arbitraže o Piranskom zalivu dovelo do nepotrebnog zaoštravanja situacije i preporučuje tim državama da postupe kao Holandija i Nemačka - granica na Emsu je bila sporna, ali, umesto da insistiraju na njenom tačnom utvrđivanju, dve zemlje su dogovorile formiranje specijalne komisije koja je regulisala upravu i korišćenje tog područja brojnim dodatnim sporazumima.

“Pitanje tačne granice je još uvek nerazjašnjeno, ali to ne smeta ni Nemcima ni Holanđanima".

Slovenački premijer Miro Cerar je to nazvao istorijskom odlukom koja će definitivno okončati spor.

- Desilo se suprotno, odnosi između dve susedne zemlje koje su nekada bile u sastavu Jugoslavije dramatično su se pogoršali. Slovenija sada bojkotuje pristup Hrvatske Organizaciji za međunarodnu saradnju i razvoji preti da će uložiti veto i na plan da Hrvatska pristupi Šengenskoj zoni 2018. godine - navodi FAZ.

Podseća da u leto 2015, kada su stotine hiljada migranata preko Balkana išle ka severu, Hrvatska nije bila zainteresovana da preuzme kontrolu svoje spoljne šengenske granice.

Otkako je ta ruta zatvorena, nju ponovo zanima liberalni granični režim, navodi nemački dnevnik i dodaje:

- Jer, zemlja živi od turizma. Kada je počela ovogodišnja sezona, Slovenci su ponovo počeli da sprovode kontrole po pravilu službe i odmah su se na granici prema Hrvatskoj formirale kolone automobila u kojima se čekalo satima. Geografski položaj je delotvorno sredstvo pritiska. U prošlosti se više puta pokazalo da Slovenci ne oklevaju da ga primene ukoliko procene da su im ugroženi nacionalni interesi - piše FAZ.

Srbija, podseća FAZ je istočni sused i često protestuje zbog, kako se navodi, moguće ili stvarne diskriminacije srpske manjine kao i zbog revizionističkih tendencija vladajuće HDZ.

- Jedan od poslednjih takvih sporova je vođen zbog spomen-ploče hrvatskim žrtvama rata u Jugoslaviji, koja je prvobitno bila postavljena u blizini bivšeg koncentracionog logora Jasenovac. Na njoj je ispisan ustaški pozdrav - navodi list.

Za Crnu Goru kaže da je susedna država Hrvatskoj na krajnjem jugu i podseća da je protestovala protiv postavljanja spomenika desničarskom ekstremisti i otmičaru aviona Miru Barešiću.

Hrvatsko-crnogorski granični spor oko poluostrva Prevlake bi jednom trebalo da bude okončan bilateralnim pregovorima.

List konstatuje da dve zemlje ne žele da se obrate međunarodnoj arbitraži.

“Posebno su opterećeni odnosi između Hrvatske i Bosne i Hercegovine. Sarajevo protestuje zbog gradnje mosta na Pelješcu koji bi jug dalmatinske obale spojio sa hrvatskom drumskom mrežom što bi značilo zaobilaženje bosanskohercegovačkog dela obale sa Neumom".

Bošnjaci, to jest, bosanski muslimani, navodi list, brane se od optužbi da islamistički teroristi imaju svoje centre u Bosni. Zagreb podržava bosanske Hrvate u nastojanju da ostvare veći uticaj u bošnjačko-hrvatskoj federaciji.

Bosanska tajna služba je nedavno priznala da je prisluškivala telefonske razgovore hrvatskih političara i preduzetnika.