U evropskim i delu hrvatskih medija se još ne sleže prašina nakon što je u zagrebačkoj koncertnoj dvorani Lisinski u ponedeljak održana komemoracija osuđenom ratnom zločincu Slobodanu Praljku, koji je u sudnici haškog tribunala izvršio samoubistvo, a pitanje koje se postavlja je da li se Hrvatska pozicionirala kao model za druge zemlje u regionu.
Nemački Dojče vele piše da je Miroslav Tuđman, sin preminulog hrvatskog predsednika Franje Tuđmana, u prepunoj zagrebačkoj dvorani Lisinski ponovio poslednje reči bivšeg komandanta Glavnog stožera HVO da Slobodan Praljak nije ratni zločinac i da s prezirom odbacuje presudu Haškog tribunala.
Tim povodom, list Frankfurter rundšau navodi da je hrvatska desnica prešla u napad.
-- Na udaru su kritičari njihove verzije tumačenja istorije, opozicija, nezavisni blogeri, dva bivša predsednika, jedna bivša ministarka spoljnih poslova, bivši državni tužilac i oni krugovi u konzervativnoj vladi koji imaju drugačije mišljenje. Oni moraju biti spremni na psovke, uvrede i pretnje smrću. Nemački ambasador morao je da priskoči u pomoć jednom napadnutom poslaniku. Ishod borbe za vlast u najmlađoj članici EU je - neizvestan - navodi ovaj nemački dnevnik.
U pozadini svega je, ukazuje se, natezanje oko opstanka susedne Bosne i Hercegovine.
- Haški tribunal potvrdio je prvostepenu presudu šestorici moćnih bosanskih Hrvata, potvrdivši etničko čišćenje nad bosanskim muslimanima u Hercegovini 1993. kao deo udruženog zločinačkog poduhvata u kojem je učestvovao i bivši hrvatski predsednik Franjo Tuđman. S tom jasnom presudom smanjuju se šanse bosanskih Hrvata da im se prizna njihov treći entitet - navodi ist.
Istovremeno, dodaje, rasplamsala se i svađa oko tumačenja novije istorije. - Predstavnici 'Velike Hrvatske' sve otvorenije se pozivaju na 'tradiciju ustaškog režima u NDH', koji je kao saveznik nacističke Nemačke u Drugom svetskom ratu progonio i ubijao Srbe i Jevreje - piše list.
Podseća se da je odmah nakon što se Praljak otrovao cijankalijem, hrvatski državni vrh reagovao u maniru ultradesnice.
- Predsednik parlamenta u Zagrebu je najavio zajedničko saopštenje svih partija kojim je presuda okvalifikovana kao nepravedna. Održan je i minut ćutanja. 'Niko, pa čak ni Haški tribunal ne može da piše našu istoriju', izjavila je predsednica Kolinda Grabar Kitarević. Premijer Andrej Plenković je, zbog pritiska desničara, otišao korak dalje rekavši da je reč o 'dubokoj moralnoj nepravdi'.
Danima kasnije, piše Frankfurter rundšau, nakon užasavanja kompletnog diplomatskog hora u Zagrebu, kao i zvaničnog Brisela, oni su relativizovali svoje izjave. Navodi se da su vođe udruženja veterana okrivili za sve bivšeg predsednika Stjeana Mesića i rekli da je on svojim svedočenjem pred Tribunalom počinio veleizdaju.
Mesić je, naime, 1993. izašao iz politike iz protesta zbog mešanja Hrvatske i njene politike prema BiH.
Još pre deset godina 'bosanska avantura' u Hrvatskoj je važila kao zabluda. Ali sećanje na 'Domovinski rat' je svetinja i ono je zacrtano i u Ustavu. Sumnje u oslobodilački karakter rata protiv JNA su za sve - od levice do desnice -nedozvoljene i za one koji to dovode u pitanje bi mogla da usledi i kazna, navodi nemački dnevnik.
Sada hrvatski radikali sličan status žele da ostvare i kada je reč o hrvatskom učešću u ratu u BiH.
Desničarska organizacija "U ime porodice" traži od ministra unutrašnjih poslova da na Fejsbuku zabrani 'pogrešne informacije' o ulozi Hrvatske u ratu u BiH.
Pri tom se ta organizacija, što je paradoksalno, poziva na Nemačku, koja je sa društvenim mrežama dogovorila način kako da se brani od govora mržnje, zaključuje Frankfurter rundšau.
Istovremeo, Norbert Maps-Nidek dopisnik više nemačkih i drugih svetskih medija sa područja bivše Jugoslavije, autor knjige "Balkan mafija" za portal Index.hr ocenjuje da je pre deset godina Hrvatska bila mnogo dalje na evropskom putu.
Sada misli da su poslednji događaji pokazatelj da rat u glavama ljudi nije završen.
Nidek smatra da za aktuelnu situaciju na hrvatskoj političkoj sceni nisu krivi samo mediji zbog pritisaka kojima su izloženi.
- Celo javno raspoloženje u Hrvatskoj se promenilo na gore. U javnom mnenju je sećanje na rat zacementirano, i to iz donekle razumljivih razloga. Hrvatska još ne funkcioniše kao nacija koja uključuje levo i desno, bogate i siromašne, svece i zločince.
Funkcioniše samo kao stranka. A stranka je uvek u pravu, to je njena osnova. Stranci je potreban neprijatelj. Istorija kod vas nije polje za diskusiju nego skladište za identitet - naveo je.
Osvrnuvši se na reakcije premijera Plenkovića na presudu Praljku, Maps- Nidek kaže da su ga mnoge redakcije nakon toga zvale i pitale da li se Hrvatske odrekla evropskih vrednosti.
- Prema svim istočnim zemljama prevladava određeno nepoverenje što se tiče stabilnosti demokratije. Prema Hrvatskoj još više, i to ne važi samo za zapadnoeuropsku levicu. U Njemačkoj ipak ima još dosta simpatije prema Hrvatskoj. Mnogi je poznaju kao zemlju za godišnji odmor, a neki se sećaju i "Danke Deutschland". Ali u Francuskoj ili u Holandiji takve sentimentalnosti nema.
Objašnjava da to što u presudi stoji pojam "udruženi zločinački pothvat" u vezi Tuđmana i Šuška, nije ništa novo.
- Da je duže živeo, i Tuđman bi završio u istražnom pritvoru u Hagu. Svi koji su se bavili ratom u BiH izvan Srbije i Hrvatske znaju vrlo dobro da su i Srbija i Hrvatska pokušale da podele tu zemlju. Podrška iz Beograda bosanskim Srbima bila je snažnija nego ona iz Hrvatske Hercegovcima. Ali vojna podrška iz Zagreba je istovremeno bila i otvorenija. Srbija se sakrila efikasnije. Nisu se regularne jedinice JNA borile u Bosni. Regularne jedinice HV-a jesu. Alija Izetbegović je to i javno rekao i žalio se zbog toga UN. Zanimljivo, nakon Vašingtonskog sporazuma ođednom više nije bilo govora o tome - naveo je Maps-Nidek.
Primetio je i da se Hrvatska nije pozicionirala kao model za druge zemlje regije.
- Susedi gledaju na Hrvatsku kao što i ona gleda na njih: kao na konkurente. Ne verujem da u tim odnosima spoljnopolitičke inicijative mogu biti uspešne. Osnovni slogan te politike je 'oko za oko' - kaže, između ostalog, ovaj ugledni novinar i publicista.