Suočen sa mogućim povratkom Donalda Trampa u Belu kuću, lider najveće političke grupacije u EU poziva Evropljane da se pripreme za rat bez podrške Sjedinjenih Država i da izgrade sopstveni nuklearni kišobran.
Manfred Veber, lider Evropske narodne partije desnog centra (EPP), za koju se trenutno pretpostavlja da će biti prva na izborima za Evropski parlament u junu, opisao je Trampa i ruskog predsednika Vladimira Putina kao „dva čoveka koji su postavili okvir za 2024. godinu , prenosi Politiko.
Trampova sve izglednija nominacija za republikanskog predsedničkog kandidata nakon ubedljivih pobeda na predsedničkim izborima u Ajovi i Nju Hempširu prestravila je Evropu, gde je ostao upamćen kao izuzetno skeptičan prema NATO-u. Podsetimo, Tramp je više puta optuživao zemlje EU da ne čine dovoljno za odbranu i zapretio da neće braniti Evropu ako bude napadnuta.
„Evropa mora biti sposobna da se brani nezavisno od drugih“
- Želimo NATO, ali takođe moramo da budemo dovoljno jaki da se branimo bez njega ili u vreme Trampa - rekao je Veber u telefonskom intervjuu za Politiko na povratku sa putovanja vozom u Kijev.
- Bez obzira na to ko bude izabran u Americi, Evropa mora biti sposobna da bude nezavisna u spoljnopolitičkom smislu i da bude sposobna da se brani nezavisno od drugih - rekao je uticajni nemački konzervativac.
Ovo dovodi do mučnog pitanja evropske nuklearne odbrane. Naime, NATO se trenutno u velikoj meri oslanja na američke nuklearne bojeve glave, koje su raspoređene u šest vojnih vazdušnih baza u Belgiji, Nemačkoj, Italiji, Holandiji i Turskoj.
- Evropa mora da izgradi sopstvenu odbranu, moramo biti u stanju da odvratimo potencijalni napad i odbranimo se - rekao je on, a zatim dodao:
- Svi znamo da je nuklearna opcija zaista odlučujuća kada dođe do guranja.
Od ruske invazije na Ukrajinu, Putin je značajno pojačao svoju nuklearnu retoriku i redovno je upućivao prikrivene nuklearne pretnje Zapadu. Unutar EU, jedina zemlja koja bi mogla da igra veću ulogu je Francuska, koja ima oko 300 nuklearnih bojevih glava.
Nemačka je do sada odbijala zajedničko evropsko nuklearno odvraćanje
Francuski predsednik Emanuel Makron izneo je ideju o evropskom nuklearnom odvraćanju predvođenom Francuskom 2020. godine, kada je pozvao na „strateški dijalog“ o „ulozi francuskog nuklearnog odvraćanja u evropskoj kolektivnoj bezbednosti“. Ali Nemačka nikada nije prihvatila tu ponudu. Francuska je 2022. ponovo pozvala na razgovore sa Berlinom, rekavši da je ponuda još uvek na stolu.
Prema Veberu, sada je vreme da Evropa vrati ideju internacionalizacije "force de frappea", odnosno francuskih nuklearnih snaga.
- Želeo bih da evropsku dimenziju nuklearne odbrane vidim kao dugoročni cilj - rekao je lider EPP.
- Ali dok to ne bude realno, trebalo bi da prihvatimo Makronovu ponudu i da sada razmislimo o tome kako francusko nuklearno oružje takođe može biti ugrađeno u evropske strukture.
"Možda bi trebalo da otvorimo konstruktivan dijalog sa Britancima"
Druga evropska nuklearna sila, koja je sada EU, je Britanija, sa manje od 260 bojevih glava.
- Možda, samo da razjasnimo opcije, sada smo na tački gde bi, posle decenije Bregzita, trebalo da otvorimo konstruktivan dijalog sa našim britanskim prijateljima - nastavio je Veber.
- I oni imaju poteškoća da obezbede sopstvenu bezbednost. I njima ponestaje novca za dva nosača aviona koja imaju. I oni imaju poteškoća da održe svoje kapacitete. I po ovom pitanju, možda je sada i pravo vreme da se počne organizovani, strukturirani dijalog sa Velikom Britanijom - rekao je Veber.
Veber je priznao da, iako je kontinent podeljen po pitanjima kao što su Rusija i odbrana, političari iz centarskih partija moraju bolje da urade posao u definisanju rizika.
- Moramo da budemo iskreni prema ljudima - rekao je on, a zatim dodao:
- Ne treba da krijemo realnost situacije sa Putinovom pretnjom da nekako stvorimo osećaj da stvari neće biti tako loše“.
Autor:
