Prof. dr Ilija Životić, stručnjak za bezbednost, objavio je novi autorski tekst koji prenosimo u celosti.
Poseta sina novo izabranog Predsednika SAD, Donalda Trampa Mlađeg, Grenlandu do koje je došlo samo nekoliko dana nakon najave Donalda Trampa da želi da preuzme ovo najveće ostrvo na svetu samo je dodatno podgrejala špekulacije o budućnosti ove Danske autonomne oblasti.
Zbog čega je Predsedniku Trampu toliko stalo do Grenlanda? Pre svega, dok je administracija odlazećeg predsednika Bajdena bila fokusirana na odbranu interesa dalje od kuće, verovatno kako bi sprečili da im neprijatelji priđu blizu nihovog zamka, čini se da Trampov tim za bezbednost dosta polaže i na jačanje sopstvenih zidina. Otuda i izjave oko Grenlanda, Kanade i Panamskog kanala. Ta doktrina nije novost. Za nju su se zalagali i pojedini visoki oficiri Američkog Ministarstva odbrane. Veliki broj njih se slaže da Amerika već decenijama nije u poziciji u kakvoj su bili zamkovi plemića u srednjem veku, gde su okeani predstavljali onaj nepremostivi jarak ispunjen vodom, a ledeni Antartik zidine za koje niko nije imao dovoljno dugačke merdevine.
Ta bajka je bila gotova pre svega stvaranjem interkontinentalnih projektila koji nose nuklearne bojeve glave, tzv. nevidljivim podmornicama ali i pomorskim dronovima u ovom veku. Te nekada nepremostive prepreke, postale su putevi prilaza, a navedena smrtonosna oružja pravi ne jedna, već nekoliko za SAD neprijateljskih država. Pa ipak, ostaje pomalo začuđujuće za super silu koja ima budžet za odbranu od približno 1000 milijardi dolara, da je nekako čini se zapostavila Antartik, stvarajući sebi od tog dela planete meki trbuh. Upada u oči da se decenijama od tolikog novca namenjenog za odbranu, nije izdvojilo ništa za ledolomce, kojih Amerika na tom području ima samo dva, dok Ruska i Kineska strana imaju više od 20 zajedno. Takođe, ni samo fizičko prisustvo na Antartiku ne odražava ni deo finansijskih sredstava trošenih za odbranu u decenijama koje su prethodile. I tu Kinezi i Rusi imaju prednost iako su im vojni budžeti daleko manji. I zato je Grenland sada u fokusu. Pre svega, sama administracija ove oblasti, ne može da proizvede dovoljno novca za normalno funkcionisanje ovolike teritorije iako ima svega 60 hiljada stanovnika. Danska svakog meseca dotira taj budžet, a stanovnici ostrva joj baš i nisu nešto zahvalni, jer se prema poslednjim statistikama 90 procenta njih ne izražava kao Danci. Dakle, Grenland je u situaciji da želi samostalnost ali nema strategiju održivog razvoja iste koja bi podrazumevala pre svega zadržavanje životnog standarda. I tu uskače Amerika kojoj finansija ne manjka. Pri tome, Grenland i SAD već imaju odbrambeni ugovor koji je na snazi decenijama. Taj ugovor je omogućio Amerikancima da imaju svoje baze za nadgledanje svemira i raketnu odbranu, ali trenutno, Amerikanci su tamo možda ne podstanari, ali u statusu zaštićenog stanara. Imaju veliku slobodu ali bez mogućnosti donošenja ključnih odluka.
Takođe, Grenland je partner od poverenja kada pitate SAD jer je odbio Kineske investicije u luke i rudnike retkih minerala, čime je žrtvovao porast standarda stanovnika zarad zaštite upravo mekog trbuha SAD. Naime, da su Kinezima prodali luku i dali pravo da otvore rudnike, legalizovali bi njihovo prisustvo u tom delu sveta, postali bi sigurna luka za njihove nosače aviona koji su u izgradnji, ali im i dali mogućnost postavljanja ko zna koje tehnologije na ostrvu i vodama u okolini, čega se Vašington najviše i plaši. Ako uzmemo u obzir da je najkraći put raketama koje bi bile ispaljene prema SAD upravo preko Grenlanda, shvatićemo koliko je to ogromno ostrvo u stvari značajno za bezbednost SAD. Svemu tome treba dodati i klimatske promene koje tope led na Grenlandu i tako postepeno omogućavaju da se sve veći deo teritorije lakše koristi. Samim tim, u budućnosti će biti više mesta za vojne baze, ali i biće znatno lakše baviti se rudarstvom retkih minerala kojima je ostrvo prebogato a kojih su Kinezi probali da se dočepaju kako bi zadržali globalni monopol u trgovini istim. Ovde je važno napomenuti i jednu činjenicu koja ide na ruku predsedniku Trampu, a to je da su stanovnici ostrva svesni rudnog bogatstva koje imaju pod nogama, da podržavaju rudarstvo ali da nemaju sredstava da ga sprovedu. I to je još jedan aspekt osim geostrateškog kada se govori o vrednosti Grenlanda. Dakle preuzimanje kontrole nad Grenlandom, u bilo kom obliku, od strateške je važnosti za Vašingtonsku administraciju koja stupa na vlast. Da li će biti formalnog prisjedinjavanja nakon sticanja nezavisnosti, ili će se postojeći vojni i trgovinski ugovori proširiti, pitanje je pravne tehnologije ali svakako će se na tome raditi kako bi se zaštitio meki trbuh Amerike.
