Aleksandar Stanković: Nova strategija EU - Kako kompas konkurentnosti menja pravila igre?

Krajem januara 2025. godine, Evropska komisija predstavila je „Kompas konkurentosti za Evropsku Uniju“, strateški plan koji bi u narednom periodu trebao da bude „zvezda vodilja“ koja bi vodila donosioce oduka unutar EU radi sprovođenja neophodnih reformi koje bi smanjile zavisnost EU od spoljnih, često i neprijateljskih aktera, učinile privredu EU konkurentnijom, pospešile rast i olakšale poslovanje. Fokus ovih reformi je na inovacijama, održivosti i održivom razvoju, adresiranju visokih cena energije, te smanjenje istih i pritom održati visoki standard i socijalnu državu.

Poziv na buđenje bio je izveštaj iz 2024. godine koji je sastavio bivši premijer Italije i guverner evropske centralne banke, Mario Dragi. U njegovom izveštaju, definisane su ključne grane evropske privrede koje su generatori rasta EU, te kako olakšati poslovanje kako bi zadržale taj status kao i predlog reformi kako bi se EU bolje pozicionirala u industrijama koje imaju potencijal da budu generatori rasta.

Ključni ciljevi i strategije

Smanjenje inovacijskog razdora

Poslednjih godina, kada se uporedi stepen inovacija, EU zaostaje u odnosu na SAD i Kinu. Kako bi se smanjila razlika između ovih zemalja i EU, plan je da kreira strategija razvoja Start-upova, te kako ih dodatno učiniti konkurentnijim uz skaliranje.

Ključne industrije koje bi bile obuhvaćene su veštačka inteligencija, biotehnologije i svemirska tehnologija. Takođe, plan EU je da se poveća broj kvantnih kompjutera (industrija gde je EU globalni lider) kako bi se dodatno poboljšali uslovi za privatna ulaganja u veštačku inteligenciju.

Dekarbonizacija i konkurentnost

Kompas konkurentnosti identifikovao je pitanje energije kao jednu od glavnih prepreka za ostvarenje većeg ekonomskog rasta u EU. Kako bi EU bila energetski nezavisnija, potrebno je ulagati u kapacitete domaće-proizvedene energije, između ostalog, kapaciteti vetra, sunca, vodonika i nuklearne energije. Koristeći ideju dekarbonizacije i elektrifikacije privrede, kroz više zasebnih aktova i indutstrijskih aktivnosti, EU planira da sebe postavi kao lokaciju koja je bezbedna, jednostavna i jeftina za uspostavljanje pogona prethodno navedenih industrija, ne zaboravljajući i na energetski-intenzivne industrije (poput hemijske industrije i čeličana).

Smanjenje zavisnosti i povećanje bezbednosti

U prethodne 2 godine, EU je donela više akata koji se tiču kritičnih mineralnih sirovina koje uspostavljaju ciljeve radi povećanja ekstrakcije kritičnih mineralnih sirovina unutar same EU, kao i povećanje procenta obrade i prerade istih kako bi vrednosni i logistički lanci što više bili locirani unutar same EU. Okretanjem ka elektrifikaciji i dekarbonizaciji, EU vidi priliku da uz odgovorno rudarstvo i preradu sirovinu sebe postavi kao globalnog lidera u održivom razvoju, bez da ugrožava radna mesta, ekonomski rast, socijalni mir, poreske prihode. Takođe, evropska komisija će uvesti obavezu da prilikom javnih nabavki u kritičnim i bitnim sektorima, kompanije iz EU imaju preferencijalni položaj, upravo kako bi ekonomski rast bio ostvaren unutar same EU a ne u drugim zemljama.

Ključne i konkretne aktivnosti

Pojednostavljanje poslovanja

Većina regulacija koje obuhvataju kompanije iz EU dolazi upravo od samih članica, te EU često „preuzima“ krivicu za nedovoljan rast privrede EU. Najbolji primer je Estonija gde je cela javna uprava digitalizovana, kompanije mogu biti otvorene za 20ak minuta, te porezi mogu biti plaćeni online i na primer Nemačke gde javna uprava još uvek komunicira putem faks mašina (lekari su 2021. godine u jeku kampanje vakcinacije protiv Kovida međusobno komunicirali faksom).
Svesna činjenice da je teško harmonizovati 28 pojedinačnih država, te omogućiti u kratkom roku ujednačavanje funkcionisanja državne adminisracija, evropska komisija je zadala sebi cilj da smanji broj regulativa i administrativnih postupaka za 25% kompanijama, dok bi mala i srednja preduzeća imala za 35% manje regulativa i administrativnih postupaka. Konkretna polja koja se ciljaju radi smanjenja birokratije su porezi, finansijsi izveštaji.

Smanjenje barijera unutar zajedničkog tržišta

Prema podacima godišnjeg izveštaja zajedničkog tržišta i konkurentnosti iz 2025. godine, integracija zajedničkog evropskog tržišta značajno je usporila. Prema izveštaju, udeo BDP-a EU kada je u pitanju trgovina robe i usluga unutar EU opao je za 23.8% za robu i 7.6% kada su u pitanju usluge. Prema izveštaju Enrika Lete, polja gde EU može da popravi svoju poziciju kroz dublju integraciju su komunikacije, energija, finansijska tržišta i na kraju odbrana. Dubljom integracijom EU tržišta, kao i posebno smanjenje barijera i birokratije u poljima kao što su IT, 5G i 6G telekomunikacione mreže, veštačka inteligencija, zelene tehnologije u polju obnovljivih izvora energije, industrija punjača za električna vozila i IoT (Internet of Things) ekonomija EU bi zabeležila značajan rast i poboljšanje konkurentnosti.

Finansijska konkurentnost i Unija štednje i investicija

U prethodnom periodu, mnoge članice su se obavezale da će 3% svog BDP-a odlaziti na istraživanje i razvoj, dok su članice koje su u NATO, pogotovo sa dolaskom Donalda Trampa na čelo SAD-a, pod sve većim prisitskom da troše više od 2% svog BDP-a na odbranu. Pored ovih povećanih izdataka, EU bi prema planu Marija Dragija godišnje trošila između 750 do 800 milijardi evra do 2030. godine kako bi povećala svoju konkuretnost kroz intrastrukturne projekte, obnovu vojske, ulagala u nove obrazovne kapacitete, te pomogla strateškim industrijama.

Kako bi sve ove aktivnosti mogle biti finansirane, plan EU je da u narendom periodu više radi na integraciji tržišta kapitala, smanjenu birokratije kada su u pitanju finansijske transakcije, kao i ulaganja po individualnim tržištima. Takođe, plan EU je da u narednom periodu prenameni svoja sredstva na 3 specifične industrije: digitalne tehnologije i “deep-tech” inovacije, čiste “zelene” tehnologije i na kraju biotehnologije.

Promocija veština i kvalitetnih poslova

Uprkos vestima o navodnom “propadanju Evrope” i “deindustrijalizaciji i gubitku fabrika”, privreda EU je 2023. godine dostigla rekordnu zaposlenost od 216.5 miliona ljudi, odnosno 75.3% radnosposobnog stanovništva i rekordnu nisku nezaposlenost od 6.1%. Ove brojke, iako su svakako dobre, govore o problemu sa kojim će EU krenuti da se suočava kako sve veći broj stanovnika bude odlazio u penziju a to je da EU nema dovoljno radnosposobnog stanovništva, što dovodi do smanjenja konkurentnosti (nema radnika -> ne može se započeti projekat -> nema ekonomske aktivnosti), kao i do opterećenja socijalnih programa i penzionih sistema.
Kako bi se održala konkurentnost, potrebno je ulagati u obrazovne programe koji će obrazovati kadar za strateške industrije, te podržavati mobilnost iz industrije u industriju. Na kraju, potrebno je dodatno učiniti EU primamljivom destinacijom za stručnu migraciju kako bi znanja i iskustva tih pojedinaca bila dobra iskorišćena.

Kreiranje koordinacionog alata konkurentnosti - bolje korišćenje postojećih resursa

Cilj kreiranja ovog alata je bolje iskorišćenje aktuelnih resursa i bolja integracija, odnosno zajedničko nastupanje aktera, gde bi se na primer politike istraživanja i razvoja usaglasile, što bi dovelo do uštede sredstava i bolje komunikacije između naučnika, akademske zajednice i poslovnog sektora. U početnom periodu, evropska komisija bi kao pilot projekat preuzela koordinaciju sektora poput energetike i transporta, sektora gde su pravila i legislative već usaglašene, ali umesto jednog velikog entiteta poput EU, 27 pojedinačnih članica nastupaju zasebno, što dovodi do manje pregovaračke sposobnosti, većih cena i pritisaka od spolja.

28. Režim

Predloženi 28. entitet EU-a, često nazivan "28. režim", je koncept koji ima za cilj stvaranje ujednačenog pravnog okvira za kompanije koje posluju unutar Evropske unije. Ovaj okvir bi služio kao opciona alternativa postojećim nacionalnim zakonima 27 članica EU, pružajući harmonizovani set pravila za preduzeća, posebno startapove, da lakše posluju preko granica.

Ključne karakteristike 28. režima:

1.Harmonizovani pravni okvir: 28. režim bi ponudio standardizovani set pravila za kompanijsko pravo, stečaje, radno pravo i potencijalno čak oporezivanje, omogućavajući kompanijama da posluju bez trzanja širom EU bez potrebe da se pridržavaju različitih nacionalnih propisa.

2.Pojednostavljene prekogranične operacije: Usvajanjem 28. režima, kompanije bi imale koristi od pojednostavljenog postupka proširenja na nova evropska tržišta. To uključuje jedinstveni pravni status koji izbegava potrebu za stvaranjem novih pravnih entiteta u svakoj zemlji, smanjujući administrativne opterećenje i troškove.

3.Podrška inovacijama: Režim je dizajniran da podrži kompanije sa visokim rastom i inovativne kompanije, obezbeđujući im jedinstveni digitalni identitet koji priznaju sve članice EU. Očekuje se da će ovo podsticati inovacije i konkurentnost unutar EU.

4.Opciono učešće: Članice mogu odabrati da li će se priključiti ovom režimu na osnovu svojih specifičnih potreba ili interesa, omogućavajući prilagođena pravna rešenja koja će se suočiti sa jedinstvenim izazovima sa kojima se suočavaju pojedinačne zemlje ili grupe zemalja.

Usprkos potencijalnim koristima, implementacija 28. režima suočava se sa nekoliko izazova. To uključuje postizanje konsenzusa među članicama o ujednačenom pravnom okviru, posebno kada su u pitanju osetljiva pitanja kao što su radno pravo ili oporezivanje. Politička volja i učešće različitih aktera, uključujući kompanije, pravne stručnjake i civilno društvo, bitni su za uspeh ove inicijative.

Zaključak

Od početka pune agresije Rusije na Ukrajinu februara 2022. godine, EU je shvatila da je previše zavisna od drugih aktera: SAD-a u polju odbrane, Rusije u polju energenata (prvenstveno gasa i đubriva), kao i od prerađenih sirovina i medicnskih sredstava od Kine. EU ne ide u prilog sve veći izolacionizam SAD-a, kao i već otvorene pretnje trgovinskim ratom aktuelne američke administracije.

Pored eksternih izazova, EU se suočava i sa domaćim izazovima: nedostatak ulaganja u sopstvene vojne kapacitete, nedovoljno mlada radna snaga, birokratizacja pojedinih članica (Italija i Nemačka na primer), nezavršeno zajedničko tržište, nedostatak koordinacije u poljima infrastrukture, obrazovanja, biotehnologiji, energetici, tržištima kapitala i istraživanju i razvoja, te poznato propagiranje “statusa kvo” i nedostatak hrabrosti i inovativnosti.

Objavljivanje plana Marija Dragija za poboljšanje evropske konkurentnosti, te kompasa konkurentnosti, kreira se mapa puta, odnosno plana kako unaprediti konkuretnosti, koje akcije preuzeti, te definisanje strateških grana industrija gde se EU odlično kotira na globalnom tržištu ili grane gde EU može sebe da postavi kao globalnog lidera, uz smanjenje rizika od ostalih globalnih konkurenata.

Autor: Aleksandar Stanković