Tramp započeo pregovore o Ukrajini, EU pomera fokus ka povećanju izdvajanja za odbranu - PINKOV GEOPOLITIČKI PREGLED

Predsednik Tramp je zvanično imenovao penzionisanog generala Kita Keloga na poziciju izaslanika za Ukrajinu i Rusiju. Nakon potpisivanja dekreta o imenovanju Tramp je kazao da je napravljeno dosta napretka na liniji Ukrajina-Rusija. Američki mediji su izvestili o razgovoru Tramp-Putin. Američki predsednik je neodređeno saopštio da je razgovarao sa Putinom u cilju okončanja invazije na Ukrajinu i podvukao dobre odnose dva lidera. Kremlj je u svom odgovoru ostao daleko neodređeniji, bez potvrde da se razgovor zaista dogodio, ukazavši da postoje različiti kanali komunikacije. Ostalo je nepoznato koliko je puta Tramp do sada razgovarao sa ruskim liderom. Vidljiv je, međutim, Trampov obrazac „umetnosti postizanja dogovora“, da sa jedne strane preti novim sankcijama i konstatuje koliko je Putin upropastio Rusiju, dok sa druge strane nastoji da zadrži srdačan nivo ličnih odnosa.

Tramp je svoj šarm već testirao tokom prethodnog mandata u pregovorima sa NR Kinom i Severnom Korejom. Obe države su izigrale Trampovu dobru volju. Naročito veliko razočaranje je bila NR Kina za koju je Tramp verovao da je moguće postići dogovor zasnovan na poslovnim interesima. Jednom prilikom je Trampov bivši savetnik za nacionalnu bezbednost konstatovao da se Tramp ponaša kao direktor kompanije i na suficit i deficit gleda isključivo u ekonomskom kontekstu profita. Međutim, za Trampa je bilo porazno da je nekoliko srdačnih razgovora sa Sijem rezultovalo da je Kina ostala dosledna svojoj poziciji i nastavila sa nelojalnom tržišnom praksom. Predsednik Tramp je lider koji se oslanja na intuiciju poslovnog čoveka i prenaglašava aspekt ličnog ophođenja prilikom državnih pregovora. Nije realno očekivati da će tokom svog drugog mandata napraviti istovetne greške. Naročito ako se ima u vidu to što je naknadno i sam priznao svojim saradnicima da su ga kineske vlasti prevarile.

Koliko elemenat ličnog igra u odnosu sa Donaldom Trampom pokazuje i taktika koju je primenio kineski predsednik Si Đinping tokom jednog njihovog sastanka. Naime, Si se u kontekstu postizanja dogovora, indirektno osvrnuo na američku demokratiju rekavši da SAD imaju isuviše monogo izbornih ciklusa. Ovom aluzijom je Si na znanje stavio Trampu da je on doživotni predsednik, a Tramp prolazni epizodista čime je hteo da otupi pregovaračku oštricu američkog predsednika. Ovakve zamke će svakako koristiti i Vladimir Putin u pokušaju da isprovocira Trampov ego. Zbog toga će ključnu ulogu u razgovorima igrati obaveštajni brifinzi o Rusiji i ruskom predsedniku. U prethodnom mandatu Donald Tramp je za razgovor sa Severnom Korejom pripreman emitovanjem medijskih izjava ranijih američkih predsednika koje su bile pune optimizma, ali su severnokorejci dogovore izigrali.

Ruska propaganda je vrlo uspešno na početku rata ubacila narativ o troškovima odbrane Ukrajine. Tri godine ruska propagandna mašinerija svim raspoloživim sredstvima u prvi plan ističe cenu odbrane Ukrajine kao primaran fokus konstantno ističući da se pomoć Ukrajini odražava na životni standard država koje pomoć šalju. Ova teza je vremenom postala deo društvenog diskursa i kao takva je sastavni deo političkih debata i omiljeno oružje pro-kremaljskih populista. Kada je ulog evropska i američka bezbednost apsolutno je irelevantno pitanje troškova. Poznato je da ruski napad na Ukrajinu predstavlja geopolitički pohod sa ciljem da se uništi liberalno-demokratski sistem proistekao na ruševinama Drugog svetskog rata i pobedom u Hladnom ratu.

Savetnik za nacionalnu bezbednost Majk Valc je najavio da će Vašingtong pretresti buduću finansijsku pomoć Ukrajini tokom sastanaka na Minhenskoj bezbednosnoj konferenciji. „Mi moramo da nadoknadimo te troškove. I to će ići kao partnerstvo sa Ukrajincima u pogledu njihovih elemenata retke zemlje (kritične rude i minerali), prirodnim resursima i njihovom naftom i gasom i naravno kupovinom od nas“, rekao je Valc. Ukrajina poseduje 20 od 50 kritičnih sirovina koliko ih ima na američkoj listi, odnosno 22 od 34 evropske kritične sirovine. Još 3. februara predsednik Tramp je kazao da želi da napravi dogovor sa Ukrajinom za isporuku oružja i pomoći u zamenu za strateške sirovine koje će biti obezbeđenje pomoći. Tramp je u Ovalnom kabinetu podvukao da želi da obezbedi strateške sirovine i i da Ukrajinci žele to isto. Trampova logika je vrlo jednostavna ili će Ukrajina odbraniti kritične sirovine ili će Putin isplatiti rat kada ih bude zauzeo.

U ovom trenutku Kina kontroliše 70% strateških sirovina na globalnom nivou i 90% prerađivačkih kapaciteta. Pristup strateškim sirovinama može pojačati američku konkurentnost u skladu sa agendom „Amerika na prvom mestu“. Predsednik Zelenski je prirodna bogatstva Ukrajine već uvrstio u deo plana za mir. Zelenski podvlači da je njegov tim već razmatrao sirovine za bezbednost sa bivšim predsednikom Džozefom Bajdenom i da je spreman da to nastavi sa Trampom. Koje resurse ima Ukrajina? Neki od 20 resursa su titanijum, koji je se koristi u kosmičkoj tehnologiji i odbrambenoj industriji, litijum koji je glavna komponenta za električna vozila, ali i za energetsku tranziciju. Tu su zatim jitrium, cerium, lantanium i neodimium. Potreba za ovim materijalima je skočila poslednjih godina kako se svet prebacuje na obnovljive izvore energije. Elementi retke zemlje su značajni za moćne magnete koji se koriste u vetro turbinama.

Prema dostupnim analizama SecDev-a oko 12 triliona dolara vrednosti se nalazi pod ruskom okupacijom. Kijevska Škola ekonomije procenjuje da su ukupne rezerve strateških sirovina između 3-26 triliona dolara. Glavni resurs pod ruskom kontrolom je ugalj, ali zbog ratnih razaranja proizvodnja je značajno pala u regionu Donbasa. Drugi problem sa strateškim sirovinama je trošak istraživanja i otvaranja nalazišta. Ukrajina ima mogućnost da svoju bezbednost dugoročno osigura kroz zaštitu kritičnih sirovina i može postati mineralna supersila Evrope. Koliki je značaj kritičnih sirovina pokazuje i povratak rudarstva u Evropu. Po ubrzanim procedurama se radi na otvaranju rudnika. Nažalost, zbog dezinformacija protiv litijuma, Srbija kasni u ovoj globalnoj utakmici i rizikuje da bude lišena geostrateške predsnosti u 21. veku.

Od vesti sa fronta treba izdvojiti proboj od 5 km u jednom danu u oblasti Kursk koje su izvele Ukrajinske odbrambene snage. Posle 6 meseci tišine Ukrajinci su ponovo pokrenuli ofanzivu na ruskoj teritoriji. Od 14.000 severnokorejskih vojnika ostali su samo manje grupice što svedoči o visokom nivou gubitaka. Kod Torecka je oboren ruski SU-25. Na pokrovskom pravcu došlo je do značajne stagnacije ruskih napada. Komentarišući razvoj događaja, penizonisani američki general Ben Hodžis ponavlja da je rat test volje i logistike. Rusi će u narednom periodu pokušati da izvedu krilni manevar kako bi zaobišli Pokrovsk i zauzeli naselja na bokovima. Ukrajinska vojna obaveštajna služba ukazuje na visok stepen demoralisanosti kod ruskih zarobljenika. Republikanski američki kongresmen Don Bejkon je primio delegaciju od dva ukrajinska parlamentarca i 3 vojnika i tom prilikom rusku invaziju je nazvao varvarskom, rekavši da je Bajdenov tim predskazivao Ukrajincima poraz za dve nedelje dok danas ruski gubici iznose 750.000, dodavši da se Ukrajinci još bore za nezavisnost i slobodu. Američki establišment pokazuje da neće nikada napustiti Ukrajinu dok ubacivanje resursa u igru predstavlja trajnu garanciju američke pomoći. Zbog sankcija, prema pisanju Forbsa, ruska raketa Orešnik koja je lansirana na Kijev pala je na rusku teritoriju. Kit Kelog, Trampov izaslanik za Ukrajinu i Rusiju, podvlači da je Tramp spreman da duplira sankcije kako bi prinudio Rusiju na mir.

Evropa obeležava 33 godine od sporazuma u Mastrihtu koji je osnov Evropske unije koju čine evropske zajdnice (prvi stub), sa zajedničkom spoljnom i bezbednosnom politikom i Pravdom i unutrašnjim odnosima. Sporazumom iz Mastrihta Evropska ekonomska zajednica je postala Evropska zajednica, a Evropski parlament je dobio zakondavna i nadzorna ovlašćenja kroz pocedure koodlučivanja. U tom kontekstu prvi komesar za odbranu EU Andrius Kubilius je saopštio probleme u oblasti odbrane. Glavne teze komesara Kubiliusa odnose se da članice EU nabavljaju manje od 50% evropski proizvedenog oružja, da je prisutno odsustvo kapaciteta, nedostatak interoperabilnosti i potreba za dostizanjem NATO standarda. Komesar za odbranu dalje navodi da nacionalna potrošnja od 3% za odbranu čak i da se poveća neće biti dovoljna. Upozorava da države članice će i dalje kupovati opremu od trećih strana, pretežno SAD.

Pozitivna uloga EU programa nabavki za potrebe odbrane je da je cena pod EDIRPA-a redukovana 50% u poređenju sa onom koja bi bila ako bi države radile pojedinačnu nabavku municije. Takođe u EDIRPA su uključene subvencije od 20%. Koliko je delotvoran porgram može se videti da je 2023. proizvedeno 300.000 komada preko potrebne artiljerijske municije, a 2025. kapacitet je 2 miliona.

Mnogi tumače da se poslednje aktivnosti američke administracije odnose na povećan izolacionizam, naročito posle demontiranja postojeće strukture USAID. U realnosti Amerika mora da ostane uključena u dešavanja i društvene procese u državama trećeg sveta kako taj prostor ne bi ispunila Kina. Iz tog razloga očekuje se da će putem drugih modaliteta Amerika svoj fokus staviti na države koje se ne usaglašavaju sa Pekingom poput Brazila, Južne Afrike i Nigerije. Prve dve su članice BRIKS-a, ali imaju nizak nivo usaglašenosti sa Kinom. U svakom drugom scenariju Amerika će biti suočena sa opsadom u vidu mnogobrojnih kriza i geopolitičkih džepova koje će nagrizati njenu globalnu moć. Dovoljno je podsetiti se Avganistana koji je postao baza za najsmrtonosniji teroristički napad 11. septembra.

Takođe, slučaj preispitivanja poslovanja USAID poprima ovih dana globalne razmere. Ispostavilo se da je ova američka agencija značajan deo novca, koji se meri milijardama dolara godišnje, trošila na neproduktivne i politički sterilne projekte, ali i na održavanje isto tako neučinkovite mreže organizacija čije su namere i motivi delovanja vrlo upitne prirode. Tako su, primera radi, pod maskom borbe za promociju demokratskih vrednosti, među korisnicima USAID pomoći našle i brojne grupe za pritisak čije je delovanje nespojivo sa demokratskim vrednostima poput, nama dobro poznatih, OCCRP iz Sarajeva i podružnica ove organizacije u regionu i Srbiji – KRIK, CINS i sl. Na platnom spisku USAID bile su i organiazcije iz Srbije poput CRTA i Trag fondacije koje su ukupno dobile 11,5 miliona dolara za projekte razvoja civilnog društva i poboljšanja izbornih procedura čiji su efekti u potpunosti izostali.

Od kako je nova američka administracija odlučila da stavi katanac na pomoć koja je dodeljivana preko USAID-a, u svetskoj javnosti je započela kampanja u kojoj se ova agencija predstavlja kao finansijer tzv. obojenih revolucija i promocije tzv. „woke“ ideologije finansiranjem nevladinih organizacija (NVO). Međutim, neuspesi ove agencije u određenim oblastima, zamaglili su činjenicu da je dobar deo pomoći preko ove agencije otišao vladama, državnim institucijama i agencijama, lokalnim samoupravama, kao i projektima koje su podržavale državne institucije. Ukupna pomoć koju je USAID dodelio institucijama i organizacijama iz Srbije u periodu od 2020-2024. godine iznosila je 209 miliona dolara.