Tramp započeo pregovore sa Putinom, Merc preuzima liderstvo u EU - PINKOV GEOPOLITIČKI PREGLED

Nedelju za nama obeležila su dva ključna događaja. Prvi je početak zvaničnih pregovora između SAD i Rusije o okončanju sukoba u Ukrajini, dok se drugi odnosi na istorijsku pobedu Hrišćansko-demokratske unije na izborima u Nemačkoj čiji će budući kancelar Fridrih Merc preuzeti liderstvo u EU nakon što ju je američki predsednik Donald Tramp isključio iz pregovora o Ukrajini čime je ozbiljno uzdrmao transatlantsko partnerstvo sa evropskim saveznicima. Američka i ruska delegacija sastale su se u Saudijskoj Arabiji gde su započeli razgovare o okončanju rata u Ukrajini. Za stolom nije bilo Ukrajine ni Evropske unije, zbog čega je sastanak više poslužio za otopljavanje odnosa Moskve i Vašingtona. Tokom četvoročasovnih razgovora dveju delegacija koje su predvodili ruski šef diplomatije Sergej Lavrov i njegov američki kolega Marko Rubio dogovoreno je da dve strane uspostave diplomatske odnose, da započnu konsultacije o mirovnom sporazumu o Ukrajini, dok je Moskva odbacila ideju o evropskim mirovnim snagama u Ukrajini. Takođe, dogovoreno je da će biti formiran i „konsultativni mehanizam“ koji će se baviti normalizacijom diplomatskih odnosa. Postoje i one opservacije koje navode da sastanak u Rijadu nije bio dominatno posvećen okončanju agresije na Ukrajinu već je deo nastojanja Trampove administracije da pokaže diskontinuitet za Bajdenovom administracijom. Pored onih glasova koji snažno navijaju da Putin dobije geopolitičke ustupke realnija je procena da je Kremlj zahvaćen anksioznim stanjem proisteklim iz strateške dileme koju kreira impulsivnost predsednika Trampa.

Za to vreme ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski bio je u Ankari gde se sastao sa Redžepom Taipom Erdoganom odakle je poručio da SAD i Rusija ne mogu ništa da dogovore bez pristanka Kijeva. “Ukrajina nije popustila pred ruskim ultimatumima kada su krenuli u invaziju na našu zemlju pre tri godine, i nećemo popustiti ni sad”, rekao je Zelenski. Povodom početka razgovora predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen istakla je da svako rešenje za konflikt mora poštovati nezavisnost, suverenitet i teritorijalni integritet Ukrajine, uz snažne bezbednosne garancije. Ona je poručila da EU ima ključnu ulogu u obezbeđivanju finansijske stabilnosti i odbrane Ukrajine, a ukupna obaveza je 135 milijardi evra, što je više od bilo kog drugog saveznika. To uključuje i 52 milijarde dolara vojne pomoći, što odgovara doprinosu SAD, predočila je Fon der Lajen. Podršku Ukrajini izrazio je i francuski predsednik Emanuel Makron koji je poručio da trajni mir u Ukrajini mora biti praćen jakim i kredibilnim bezbednosnim garancijama.

Nakon negativne reakcije na početak pregovora između Moskve i Vašingtona, usledio je oštar verbalni sukob na relaciji Donald Tramp - Vlolodimir Zelenski, tokom koga je američki predsednik svog ukrajinskog kolegu optužio da je “diktator koji vlada bez izbora i sa manje od 4% podrške”. On je poručio da Ukrajina nema "nikakve karte u rukama" za potencijalne pregovore o okončanju sukoba sa Rusijom te da je Zelenski imao pune tri godine priliku da pregovara i da to nije učinio. „Ima već tri godine da je on na sastancima i ništa nije učinjeno. Prema tome mislim da nije mnogo važno da učestvuje na tim sastancima“, poručio je Tramp. Istog dana on je na društvenim mrežama objavio da je „umereno uspešni komičar Volodimir Zelenski nagovorio SAD da ulože 350 milijardi dolara u rat koji se ne može dobiti i koji nikada nije trebalo ni započeti “.

U odgovoru na optužbe iz Vašingtona Zelenski je poručio da su troškovi rata dostigli 320 milijardi dolara, od čega 120 milijardi dolara ukrajinskih poreskih obveznika, uz 200 milijardi dolara iz SAD i EU. Dodao je da su SAD isporučile 67 milijardi dolara u oružju, kao i finansijsku podršku. Nešto ranije Zelnski je istakao da i dalje ima visoku podršku stanovnika Ukrajine od čak 58%, a da Tramp živi u prostoru ruskih dezinformacija. „Uz dužno poštovanje prema predsedniku Trampu kao lideru… on živi u tom prostoru dezinformacija“, rekao je.

Zelenski je nešto kasnije poručio da je spreman da se odrekne svoje pozicije ako bi to značilo mir u Ukrajini, navodeći da bi svoj odlazak sa funkcije mogao da trampi i za članstvo Ukrajine u NATO. On je poručio i da je Kijev je spreman da sa Vašingtonom razgovara o sporazumu o retkim mineralima, navodeći da je Ukrajina „spremna da deli, ali SAD mora naterati Putina na okonča rat“. Ukrajini su potrebna bezbednosne garancije, a nacrt sporazuma koji nam je ponuđen to ne donosi, rekao je Zelenski, dodavši da pregovori, ipak, napreduju.

Predsednik SAD Tramp zatražio je ekvivalent od 500 milijardi dolara u mineralima kao kompenzaciju za dosadašnju američku podršku Kijevu tokom ruske invazije. Ti uslovi su u ovoj fazi neprihvatljivi za Ukrajinu. „Predsednik Zelenski nije spreman da prihvati predlog u sadašnjem obliku. I dalje pokušavamo da unesemo promene i to na konstruktivan način“, rekao je neimenovani ukrajinski izvor i dodao da Amerikanci „hoće da uzmu milijarde dolara“ od Ukrajinaca. Isti izvor je rekao da to nije partnerstvo i dodao da se postavlja pitanje zašto Ukrajina mora da da 500 milijardi dolara. Dodaje se da je Kijev dao amandmane na taj dogovor i da se čeka odgovor.

Frans pres je preneo da je cifra o američkoj pomoći Ukrajini koju je izneo Donald Tramp netačna jer prema ekonomskom institutu IfW Kiel, ukupna američka pomoć Ukrajini – finansijska, humanitarna i vojna, iznosi 114,2 milijarde evra (oko 120 milijardi dolara) od početka 2022. do kraja 2024. godine. Od tog ukupnog broja 64 milijarde dolara je namenjeno za vojnu pomoć. Zelenski je 1. februara rekao da je Ukrajina do sada dobila samo 75 milijardi dolara od 177 milijardi pomoći koju je izglasao američki Kongres.

Tokom razmene oštrih reči na relaciji Vašington – Kijev, specijalni izaslanik američkog predsednika Stiv Vitkof izjavio je da ne treba isključivo kriviti Rusiju za izbijanje rata u Ukrajini, navodeći da je želja Kijeva da bude deo NATO podstakla rat. “Rat nije morao da se dogodi, on je isprovociran. To ne znači automatski da su to učinili Rusi”, naglasio je Vitkof, sugerišući da je želja Ukrajine da postane članica NATO podstakla rat.

Na ukrajinsku stranu stali su evropski saveznici koji su mahom osudili Trampove optužbe na račun Zelenskog i relativizacije u pogledu odgovornosti za rusku agresiju na Ukrajinu. Visoka predstavnica Evropske unije za spoljnu politiku i bezbednost Kaja Kalas izjavila je da je američki predsednik verovatno pomešao Vladimira Putina sa Zelenskim kada je optužio ukrajinskog predsednika da je diktator. „Kada sam to čula, prvo sam pomislila da je sigurno pomešao njih dvojicu. Zato što je jasno da je Putin diktator“, rekla je Kalas novinarima posle ministarskog sastanka G20. Vraćajući se na kritike Trampa koji je zamerio izostanak predsedničkih izbora u Ukrajini od invazije koju je pokrenula Rusija, Kaja Kalas je rekla da „nije moguće organizovanje izbora tokom rata“. Ona je pozvala SAD da "ne upadnu u ruske zamke" jer smatra da će Moskva pokušati da podeli Zapad posle rusko-američkih dogovora o Ukrajini u Rijadu.

Predsednik Češke Petr Pavel zapitao je koliko bi vredeli izbori u Ukrajini kada je na petini teritorije okupatorska vojska i poručio američkom predsedniku da nazvati diktatorom predsednika Ukrajine, zemlje koju bombarduju svakodnevno tri godine, zahteva zaista veliku dozu cinizma. „Kada slušamo osporavanja ko je agresor u tom ratu, ko je žrtva, ko stoji iza rata, da nije slučajno Ukrajina rat sama izazvala, da li agresivni NATO koji se neprestano širi na istok, mislim da treba da razjasnimo osnovne činjenice. Posle raspada Sovjetskog Saveza Ukrajina nije želela ništa drugo od onoga što smo želeli mi. Znači da bude suverena zemlja, u međunarodno priznatim granicama i da ide putem koji sama izabere“, kazao je Pavel.

Češki predsednik je podsetio da je Rusija upravo to i garantovala Ukrajini, prvo Memorandumom iz Budimpešte, kada je htela da joj Ukrajina preda svoje nuklearno oružje, a posle i bilateralnim sporazumom, koje je pogazila kada je prvo anektirala Krim, a zatim 2022. godine napala i celu Ukrajinu. Pavel je upozorio da „bije u oči“ koliko liče sudbina Čehoslovačke iz 1930-ih godina koju je Hitlerova Nemačka uz blagoslov velikih sila rasparčala na osnovu dogovora u Minhenu 1938. godine i sudbina današnje Ukrajine. On je kategorično odbio mogućnost da se o miru pregovara bez Ukrajine, kao što se pregovaralo sa Hitlerom u Minhenu, bez Čehoslovačke.

Britanski premijer Kir Starmer i predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen istakli su potrebu da se obezbedi pravedan i trajni mir u Ukrajini, saopštila je britanska vlada. Gotovo tri godine od početka ruske invazije na Ukrajinu, Starmer i Fon der Lajen su se u telefonskom razgovoru složili da Evropa mora da poveća svoje napore za dobrobit evropske kolektivne bezbednosti. Podršku Ukrajini je izrazio i Savet Evrope. “Borba za Ukrajinu je borba za pravdu, oporavak i pravo ukrajinskog naroda da kroji svoju sudbinu”, izjavio je generalni sekretar ove organizacije Alen Berse. On je uoči 24. februara, kada se navršavaju tri godine od početka ruske invazije na Ukrajinu, objavio izveštaj u kojem ističe da je Savet Evrope pomagao Ukrajini kao svojoj članici.

Odlazeći nemački kancelar Olaf Šolc ukazao je na suverenitet Ukrajine naspram Rusije i braneći nemačku politiku slobode izražavanja koju je nedavno kritikovala nova američka administracija. „Na Ukrajini je da sama odluči ko njom vlada“, rekao je Šolc i pružio podršku ukrajinskom predsedniku. „Mi nećemo napustiti Ukrajinu, nećemo odlučivati umesto nje. Pazićemo da ta zemlja sama odluči ko njom vlada. Granice ne treba da se menjaju silom“, rekao je Šolc koji je ranije kritikovao stav nove američke vlade. Takođe, i pobednik na nemačkim izborima i budući kancelar Fridrih Merc upozorio je da je američka demokratija u opasnosti. On je postavio pitanje hoće li SAD „i dalje biti tu“ kada Nemačka u maju bude slavila 70 godina članstva u NATO. „Nadam se da će SAD ostati demokratija i da neće skliznuti u autoritarni populistički sistem“, rekao je Merc na predizbornom skupu. „Ali moguće je da će Amerika ući u duži period nestabilnosti i da će se taj populizam, to autokratsko ponašanje šefova država, nastaviti duže vreme“, dodao je.

Reagujući na optužbe iz SAD da je Ukrajina za tri godine mogla sto puta da završi rat, šef poljske diplomatije Radoslav Sikorski je poručio da svaki rat može da se izbegne ili prekine, ali - kapitulacijom. „Svaki rat može da se izbegne kapitulacijom, ali radi se o tome da se dođe do pravednog mira“, kazao je Sikorski istakavši kao jedan od prioriteta predsedavanja Poljske borbu protiv dezinformacija i mešanja stranih sila u demokratske procese u Evropi.

U međuvremenu, u susret trećoj godišnjici od početka ruske agresije na Ukrajinu, SAD su odbile da budu kosponzor nacrta rezolucije UN koja podržava teritorijalni integritet Kijeva i osuđuje rusku agresiju. Vašington je predložio Generalnoj skupštini novi nacrt rezolucije u kojem se poziva na "brzo okončanje" sukoba u Ukrajini, ali se ne pominje poštovanja teritorijalnog integriteta te zemlje.

Na našoj strani Atlantika stalni predstavnici članica EU saopštili su da su se dogovorili o 16. paketu sankcija Rusiji koji uključuje zabranu uvoza primarnog aluminijuma i prodaje konzola za igre, kao i uvršćivanje novih brodova "flote iz senke" na listu sankcionisanih. Očekuje se da paket, koji se čvrsto oslanja na predlog Evropske komisije, bude usvojen na sastanku ministara spoljnih poslova EU 24. februara, na treću godišnjicu početka agresije Rusije na Ukrajinu, preneo je Rojters. U okviru paketa uvedene su i sankcije za 48 osoba i 35 entiteta, uključujući zamrzavanje imovine i zabranu putovanja.

A predsednik Evropskog saveta Antonio Košta najavio je da će sazvati specijalni evropski samit posvećen Ukrajini 6. marta. „U konsultacijama sa evropskim liderima čuo sam zajedničku želju da se odgovori na ove izazove na nivou EU“, rekao je Košta, koji predsedava telom koje okuplja lidere 27 zemalja. Evropljani pokušavaju da razmotre odgovor na pregovore između Amerikanaca i Rusa o Ukrajini, iz koje su do sada bili isključeni.

Nakon nedeljnih vanrednih parlamentarnih izbora u Nemačkoj, kandidat koalicije CDU/CSU za kancelara Fridrih Merc proglasio je pobedu i naglasio da je ovo "istorijsko izborno veče". Kako je rekao, uveren je da će uskoro moći da stvori vladu koja će biti sposobna da deluje u interesu Nemačke. Koalicija CDU/CSU osvojila je 28,8% odsto glasova, dok je AfD dobila nešto preko 20 odsto. Socijaldemokratska partija odlazećeg kancelara Olafa Šolca osvojila je 16,5 odsto, u poređenju sa 25,7 odsto glasova 2021. godine. Očekuje se da će narednu vladu formirati Mercova koalicija CDU/CSU i Šolcova SPD, čime će vodeća zemlja EU dobiti dosta snažnije vođstvo u odnosu na raniju semafor koaliciju.

U jeku velikih geopolitičkih prestrojavanja, katolički svet se moli za zdravlje i život pape Franje čije stanje je kritično i on trenutno nije van životne opasnosti. U saopštenju koje prenosi Vatikan, ističe se da je Sveti otac u nedelju ujutru imao respiratornu krizu produženog intenziteta, koja je zahtevala davanje kiseonika. Papa je primljen u bolnicu 14. februara, nakon što je nekoliko dana imao poteškoća sa disanjem. Njegovi lekari su u petak saopštili da nema neposrednog rizika po njegov život, ali da „nije van životne opasnosti“, a zdravstveno stanje je opisano kao složeno.

Proteklu sedmicu na Bliskom istoku obeležilo je obelodanjivanje svirepih zločina u kome su ubijeni taoci Hamasa, izraelski dečaci i njihova majka. Kfir Bibas je imao samo devet meseci kada su teroristi upali u dom te porodice 7. oktobra 2023. Njegov brat Ariel imao je četiri godine. Video snimci od tog dana pokazuju zastrašenu Širi kako nosi dvoje dečaka dok su ih teroristi odvodili u Gazu. Građani širom Izraela nosili su narandžasto u znak solidarnosti sa porodicom, u osvrtu na riđu kosu otetih i svirepo ubijenih dečaka, a popularna dečja pesma napisana je u njihovu čast. Njen suprug Jarden Bibas otet je odvojeno i oslobođen ovog meseca u jednoj rundi oslobađanja talaca u okviru dogovora o primirju, posle 16 meseci provedenih u zatočeništvu.

Tela otetih Izraelaca, Odeda Lifšica i braće Arijela i Kfira Bibasa identifikovana su pošto je Hamas njihova tela predao Izraelu. Međutim žensko telo koje je poslala ta grupa nije bilo telo majke otetih dečaka, Širi Silberman Bibas, saopštila je izraelska vojska (IDF). Izraelski premijer Benjamin Netanjahu je taj incident okarakterisao kao „zlonameran i okrutan“ i najavio je osvetu Hamasu za kršenje sporazuma o razmeni talaca za palestinske zarobljenike. U međuvremenu Hamas je prizano grešku i Izraelu isporučio posmrtne ostatke majke ubijenih dečaka Širi Silberman Bibas.