Tramp pojačao kaznene mere protiv Ukrajine, EU usvojila plan ubrzanog naoružavanja - PINKOV GEOPOLITIČKI PREGLED

Američki predsednik Donald Tramp održao je svoj prvi govor u Kongresu koji je najavljivan kao tektonski poremećaj međunarodnih odnosa. Oni koji su priželjkivali američki izlazak iz NATO-a još jednom su ostali praznih očekivanja. „Američki san je nezaustavljiv“ objavio je Tramp. Ovo je jedan od istorijski najdužih predsedničkih govora pred Kongresom i može se smatrati obraćanjem o stanju nacije. „Tarife se odnose na to da Amerika ponovo postane bogata i da Amerika ponovo postane velika“, rekao je on.

Iste nedelje Tramp je zaustavio pomoć Ukrajini. Nju je pratila i odluka o suspenziji deljenja američkih obaveštajnih podataka sa Ukrajinom. Bela kuća može odmrznuti isporuku pomoći kada se organizuju razgovori o miru i kada se preduzmu aktivnosti za podizanje poverenja, reči su savetnika za nacionalnu bezbednost Majka Valca. 70% Amerikanaca veruje da Ukrajinu ne treba kriviti za rat sa Rusijom, 62% opredeljenih republikanaca ne smatra krivom Ukrajinu, dok 82% demokrata smatra krivom Rusiju. 46% Amerikanaca veruje da SAD treba da uzmu deo ukrajinskih strateških sirovina, od čega 73% republikanca i 21% demokrata. Ovo Rojtersovo istraživanje ide u prilog raspoloženju u Senatu i Predstavničkom domu gde Ukrajina uživa dvopartijsku podršku za njenu odbranu.

U sklopu mera Trampove adminsitracije protiv Ukrajine objavljena je i najava planova za ukidanje privremenog pravnog statusa za oko 240.000 Ukrajinaca koji su pobegli od sukoba s Rusijom. Očekuje se da bi ova mera mogla stupiti na snagu već u aprilu, predstavljajući nagli preokret u odnosu na politiku dobrodošlice Ukrajincima tokom administracije predsednika Džoa Bajdena.

Nakon što je objavljena odluka SAD o obustavljanju vojne pomoći i deljenja obaveštajnih podataka sa Ukrajinom, Francuska je obelodanila da će ona ubuduće pružati vojne obaveštajne podatke Ukrajini. Ministar odbrane Sebastijen Lekorn je rekao da Francuska nastavlja razmenu obaveštajnih podataka s Ukrajinom i dodao da je nakon odluke SAD da obustave svu vojnu pomoć Ukrajini, francuski predsednik Emanuel Makron zatražio od njega da „ubrza pakete pomoći“ kako bi nadoknadio nedostatak američke pomoći. Istovremeno i zvanični Berlin je izrazio spremnost da delimično nadoknadi obustavu američke vojne pomoći. Nemački ministar odbrane Boris Pistorijus poručio je da je važna tema razgovora sa saveznicima unutar EU kompenzacija za obustavu američke pomoći. Pistorijus je dodao da će Nemačka pokušati da nadoknadi obustavu pomoći novom pomoći barem jedan, i to veći deo. Nemačka je drugi najveći snabdevač Kijevu vojne opreme posle SAD, uključujući protivvazdušne sisteme, municiju i borbene tenkove.

U međuvremenu potvrđena je informacija da su se Ukrajina i SAD dogovorile o novim razgovorima "u bliskoj budućnosti". Šef kabineta ukrajinskog predsednika Andrij Jermak i Majk Valc razgovarali su o daljim koracima za postizanje „pravednog i trajnog mira u Ukrajini“. Ukrajinski predsednik Zelenski je u utorak izrazio spremnost da na postizanju trajnog mira u Ukrajini „radi pod vođstvom“ Trampa usred tenzija zbog obustavljanja američke vojne i obaveštajne pomoći Ukrajini.

Republikanski kongresmen Džo Vilson, vatreni trampista, ne prestaje da šokira svojim objavama na društvenoj mreži X. Poslednja u nizu objava glasi: „Rusija aktivno sponzoriše terorizam bilo gde da ga ima na svetu“. Kongresmen Vilson isto tako iznosi podataka da Rusija naoružava Hamas, Hezbolah i Hute. Ranija kriza koja je stopirala američku isporuku pomoći Ukrajini nije dovela do sloma Kijeva. Mnogi eksperti navode da je šestomesečna pauza rezultovala tek padom Avdijevke, malog gradića na istoku Ukrajine.

Suočen sa pojačanim kritikama zbog nejednakog odnosa prema Ukrajini i Rusiji, kao i pojačanim ruskim napadima na ukrajinsku civilnu infrastrukturu, Tramp je zapretio zvaničnoj Moskvi novim sankcijama. „S obzirom na činjenicu da Rusija upravo sada apsolutno razvaljuje Ukrajinu na bojnom polju, veoma snažno razmatram da Rusiji u širokim razmerama uvedem bankarske sankcije i carine sve dok prekid vatre i konačni mirovni sporazum ne budu postignuti“, napisao je Tramp u svojoj objavi na društvenim mrežama.

Tramp je izložio svoje kritike o „bacanju“ američkog novca širom sveta. Ponovo je reafirmisao svoju nameru da se neobuzdani fokus stavi na fosilna goriva. „Imamo više tečnog zlata pod nogama od bilo koje nacije na svetu, i to daleko, i sada u potpunosti ovlašćujem najtalentovaniji tim ikada okupljen da ode po njega. To se zove drill, bejbi, drill.” Najavljeno je ukidanje ekoloških barijera koje Tramp smatra nepotrebnom birokratijom koja usporava ekonomski razvoj. Američki predsednik je veliki protivnik onoga što on definiše kao „nefunkcionalne procedure i birokratska opterećenja“. Međutim, u realizaciji svojih zamisli Tramp nailazi na brojne institucionalne prepreke. Vrhovni sud SAD je odbacio zahtev administracije da se zamrznu sredstva za međunarodnu pomoć koja je već odobrio američki Kongres. Sud, međutim, nije odmah saopštio kada novac mora biti oslobođen, što Beloj kući omogućava da po nižim sudovima nastavi borbu za očuvanje zamrznutog stanja ovih sredstava. Sredstva su zamrznuta otkako je Tramp ubrzo po inauguraciji u januaru naredio tromesečno obustavljanje isplata, a radi se o oko dve milijarde dolara.

Obustava američke vojne pomoći Ukrajini dodatno je učvrstila Evropu da krene putem faktičke strateške autonomije. Glavna pretpostavka da Evropa postane strateški autonomna jeste sposobnost samostalnog, dugoročnog, obimnog i intenzivnog sprovođenja bezbednosnih i odbrambenih operacija. Vojske država članica su visoko profesionalne i poseduju viševekovno doktrinarno iskustvo. Obim učešća u vojnim vežbama u cilju podizanja interoperabilnosti od evropskih oružanih snaga je stvorilo koherentnu silu pojedinačnih armija. NATO je za svojih 75 godina postojanja značajno unapredio vojne sposobnosti evropskih država. U tom kontekstu održan je veliki samit Evropske Unije i Ukrajine u Briselu na kome je najavljeno 800 milijardi evra za potrebe odbrane od čega 150 milijardi za Ukrajinu. Samit u belgijskoj prestonici pratile su najave evropskih država o povećanju pomoći Ukrajini. Budući nemački kancelar Fridrih Merc objavio je da će Nemačka opredeliti dodatne 3 milijarde evra koje je Šolc zamrzao. Francuski predsednik Makron je u svom obraćanju upozorio da Rusija sprema mobilizaciju dodatnih 3 miliona vojnika i proizvodnju 4.000 tenkova. „Mir u Ukrajini se ne može postići njenom kapitulacijom“, jasan je bio Makron.

U ostatku svog obraćanja istako je da je mirovni plan spreman, a Evropa ulazi u novu eru u kojoj je pretnja od Rusije proširena na čitav kontinent, kao i da se mir ne može postići pod ruskim uslovima. Zloslutno je upozorenje Emanuela Makrona da Evropa mora biti spremna da SAD neće biti na njenoj strani. „Mir se ne može potpisati u Vašingtonu ili Moskvi“, završio je Makron. Evropski lideri raspolažu podacima da se Rusija priprema da do 2030. godine svoju armiju poveća za još 300.000 vojnika i 3.000 tenkova i 300 borbenih aviona. Sa takvim ruskim planovima naivno je verovati da će se ona zaustaviti u Ukrajini. Možda se najvažnija Makronova poruka odnosi na francusko nuklearno odvraćanje koje bi trebalo proširiti na celu Evropu. U praktičnom smislu, Francuski nuklearni potencijal odvraćanja bio bi upotrebljen kao odmazda u slučaju udara na bilo koju članicu EU, a u smislu diplomatsko-političkog pritiska koristili bi se francuski kapaciteti koji mogu obuhvatati stavljanje u pripravnost, vežbe i manevre. Zanimljiv je istorijski krug koji je prošla Francuska Republika od povlačenja iz zajedničke nuklearne komande NATO-a do ponude nuklearnog štita za čitavu EU.

Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen je predložila, a Evropski savet usvojio plan od 800 milijardi evra za jačanje odbrane zemalja EU kako bi se smanjio uticaj potencijalnog povlačenja SAD i kako bi se dala Ukrajini vojna podrška za pregovore s Rusijom nakon zamrzavanja pomoći SAD. Von der Lajen je rekla da će masivni paket „NAORUŽATI Evropu“ odgovor EU na političku neizvesnost iz Vašingtona, gde je predsednik Tramp doveo u pitanje i svoje savezništvo prema kontinentu i posvećenost odbrani Ukrajine.

Zaključak evropskog samita je odbrana Evrope i podrška Ukrajini kao prvi prioritet. Ursula fon der Lajen objašnjava da ponovno naoružavanje (#ReArm) znači više fiskalnog prostora za nacionalne budžete za potrebe odbrane, potrebu za novim instrumentima pozajmica članicama EU, više fleksibilnosti za korišćenje EU sredstava za investicije u odbrani i na kraju, više mobilisanog privatnog kapitala. Na naznake američkog povlačenja reagovala je i predsednica Evropskog parlamenta Roberta Mecola navodeći nastavak podrške Ukrajini za trajni mir, investicije u odbranu kroz dublju integraciju i jačanje savezništava sa ključnim strateškim partnerima. Primer EU slediće i Nemačka kao vodeća država Unije. Kandidat za sledećeg nemačkog kancelara Fridrih Merc izjavio je da će njegov konzervativni blok i socijaldemokrate u novoj vladi predložiti stotine milijardi evra dodatnih izdvajanja za odbranu i ekonomiju. Merc je na konferenciji za novinare rekao da će ta koalicija izneti parlamentu predloge o formiranju „posebnog fonda od 500 milijardi evra za narednih 10 godina“ za ekonomski razvoj i o izuzimanju sredstava za odbranu iz ustavom utvrđene „dužničke kočnice“. To znači da zaduživanje za odbranu ne bi bilo ograničeno na jedan odsto bruto domaćeg proizvoda, što je sada oko 45 milijardi evra.

Usred rastućih tenzija između Vašingtona i Kijeva, rastu pozivi Evropi da preduzme korak bez presedana koji bi mogao da otključa milijarde sredstava za Ukrajinu. Neki svetski lideri i političari, uključujući bivšeg premijera Velike Britanije Rišija Sunaka, pozivaju evropske zemlje da zaplene oko 218 milijardi dolara zamrznute imovine Ruske centralne banke — koja se sada uglavnom drži u Briselu — i predaju je Ukrajini.

Dok je Evropa tražila načine kako da se pozicionira u novonastaloj situaciji, brojni zvaničnici i istaknute ličnosti demokratskog sveta osudile su Trampov odnos prema ukrajinskom predsedniku Zelenskom tokom njihovog nedavnog razgovora u Beloj kući. Nekadašnji vođa otpora komunističkom režimu i bivši predsednik Poljske Leh Valensa i još 36 nekadašnjih disidenata i političkih zatvorenika poručili su američkom predsedniku Donaldu Trampu da su šokirani kako se poneo prema predsedniku Ukrajine Volodimiru Zelenskom i da se prolivenom krvlju Ukrajinaca jednostavno ne trguje. Dobitnik Nobelove nagrade za mir Valensa i drugi poznati disidenti - Adam Mihnjik, Bogdan Borusevič, Vladislav Frasnjuk i drugi, napisali su da su i komunističke vlasti od njih zahtevale da prekinu aktivnosti sa istim obrazloženjem kakvo daje Tramp, da zbog njih stradaju nevini ljudi! Oštra reakcija je došla i od premijera Francuske Fransoe Bajrua koji je izjavio da je ponašanje predsednika SAD prema predsedniku Ukrajine bilo "pokazivanje brutalnosti" s ciljem da ga ponizi.

Zbog novih tonova koji dolaze iz Vašingtona zabrinutost je izrazio i Visoki komesar UN za ljudska prava Folker Tirk koji je istakao da je reč o fundamentalnim promenama pravca u kome su krenule SAD od Trampovog povratka na vlast. Visoki komesar je rekao da su u UN uživale podršku Sjedinjenih Država po pitanju ljudskih prava tokom brojnih decenija „zahvaljujući velikodušnosti i saosećanju američkog naroda. Ali danas sam duboko zabrinut fundamentalnom promenom pravca koji se sprovodi na nacionalnom i međunarodnom nivou,“ rekao je Tirk. Zabrinutost zapadnih saveznika i međunarodnih organizacija dodatno je pojačala objava milijardera Ilona Maska, jednog od najbližih Trampovih saradnika, koji je poručio da bi Sjedinjene Američke Države trebale da napuste Ujedinjene nacije (UN) i NATO savez.