Tramp blizu jednomesečnog primirja za Ukrajinu, ratna opcija gubi momentum - PINKOV GEOPOLITIČKI PREGLED

Put ka miru između Ukrajine i Rusije pun je preokreta. Dugo očekivani razgovor dvojice predsednika, Trampa i Putina, napokon je realizovan bez kontroverznih tvrdnji da li se održao ili ne. Sastanak je održan i Bela kuća je saopštila da su se dvojica predsednika dogovorili da kretanje ka miru započne sa obustavom napada na energetsku i drugu kritičnu infrastrukturu. Uporedo sa obustavom napada na infrastrukturne objekte treba da započnu tehnički pregovori o implementaciji primirja u Crnom moru, treći korak je potpuno primirje i trenutni mir. Kao lokacija za otpočinjanje pregovora između Rusije i Ukrajine odabran je Bliski istok. Saopštenje Kremlja je daleko detaljnije i pokazuje potpuno nerazumevanje sadašnjeg trenutka. Putin je tražio da se zaustavi strana vojna pomoć i deljenje obaveštajnih podataka kao ključ da se izbegne dalja eskalacija rata. Pored toga, zvanična Moskva traži da Ukrajina obustavi mobilizaciju i naoružavanje vojske. Postaje jasno da se ruski državni vrh i dalje žali što se Ukrajina brani.

S druge strane predsednik Tramp je saopštio da je Putin prihvatio 30 dana pauze sa napadima na energetsku infrastrukturu. Kremlj dodaje da je postignut dogovor da se formira američko-ruska ekspertska grupa za postizanje mira. Rusija priprema teren za izmeštanje fokusa sa primarnih činjenica na usputne aktivnosti kako bi vratila fokus na uzroke izbijanja rata. Putin i Ukrajina nisu potpisali tridesetodnevno primirje napada na energetsku infrastrukturu. Očekivano je, na osnovu ranijeg iskustva, da Rusija neće imati nikakvih obaveza u pogledu kršenja primirja. Uvek se može pronaći adekvatno obrazloženje iz kremaljskog arsenala dezinformacija kojim će se pravdati kršenje ovog prekida vatre. Cela zamka leži u tome što bi obustava vojne pomoći otvorila mogućnost da Rusija ponovo započne napad. Podsećanja radi, između 2014. i 2022. Ukrajina je održala 200 razgovora sa Rusijom i postigla 20 ugovora o primirju, a Rusija je, pod raznim izgovorima, prekršila svih 20 postignutih dogovora.

Ukrajinska strana aktivno zagovara opasnost od verolomnosti Rusije koju predvodi Putin. Koliko preokreta obeležava Trampov pohod ka miru pokazuje odmrzavanje vojne pomoći i deljenja obaveštajnih podataka sa Ukrajinom nakon sastanka dve delegacije u Džedi prošle nedelje. Predsednik Tramp je taktički počeo pripreme sa žrtvom agresije- Ukrajinom. Nakon ukrajinskog prihvatanja američkog predloga za primirjem usledio je nastavak isporuke vojne pomoći. Očigledno je da američka strana, bez obzira na retoriku, ovom konfliktu pristupa po principu „snagom do mira“. Ruska strana je u više navrata tražila značajnije ustupke od Amerike i sva je prilika da ih neće dobiti dokle god ne bude potpisan sveobuhvatan mir od koga smo još uvek prilično daleko. Sadašnje ponašanje Rusije više liči na pripreme za pregovore u kome se iznose maksimalistički ciljevi, a ne stvarna spremnost za primirje.

Treba pažljivo pratiti razvoj događaja. Na brifingu od 17. marta Volodimir Zelenski je upozorio američku stranu da ne padne u rusku zamku po pitanju primirja. Zelenski apostrofira da je 30 dana primirja prilika da sve strane demonstriraju jedinstvenu spremnost za završetak rata ili obrnuto. Ukrajina je potvrdila bezuslovnu spremnost za tridesetodnevno primirje. Ukoliko Rusija to ne prihvati, to će značiti da je Moskva odbila američki, a ne ukrajinski predlog. Rusko narušavanje primirja značiće nastavak odbrane Ukrajine. Od evropskih država se očekuje da formiraju svoje pregovaračke timove. Rusija nije pretnja za Ukrajinu već za Evropu i zato je neophodan sveobuhvatan reset bezbednosnog poretka na starom kontinentu. U prvom redu cilj je da se uvede predvidljivost u odnosima sa Rusijom. Biće to dugotrajan proces jer se Rusija ponaša kao odmetnuta država koja je spremna na sve. Uskoro će biti oslobođeno 150 milijardi evra sredstava Evropske unije za jačanje evropske odbrane kome će Ukrajina imati jednak pristup. Ministarstvo odbrane Francuske je saopštilo da je petnaest država spremno da pristupi kreiranju bezbednosne arhitekture za Ukrajinu. 34 načelnika generalštaba evropskih armija sastalo se u Parizu kako bi dizajniralo i dogovorilo početke za kreiranje bezbednosne arhitekture za Ukrajinu čija bezbednost postaje neraskidivi deo bezbednosti cele Evrope. Traže se fiksirane bezbednosne garancije, dok se o formatu kontigenata trupa uveliko razgovara.

Nemačka i Turska naglašavaju potrebu za planom rekonstrukcije Ukrajine. Usled ratnih napora i troškova Kremlj je počeo sa sečom troškova u javnom sektoru. Lekarima u Rusiji je plata smanjena za 40% već više od 100 radnika je prinuđeno da napusti posao u Kuzbasu. Prošle godine je zatvoreno 160 bolnica širom Rusije počevši od Krasnojarskog kraja i Tatarstana. Ruski budžet za zdravstvo je 7,5 puta manji nego za odbranu. Ruski Gasprom je pretrpeo 13,1 milijardi dolara gubitaka u 2024. godini. Centar za borbu protiv dezinformacija iz Ukrajine saopštava da je reč o dezinformacijama kada je reč o spremnosti Kijeva da se založi za ublažavanje sankcija prema Rusiji u zamenu za primirje i da je Amerika spremna da ustupi luku Odesa Rusiji. Tokom prošle nedelje Emanuel Makron je razgovarao za Zelenskim i premijerom Velike Britanije Kirom Starmerom vezano za napredak u razgovorima sa SAD. Francuski predsednik je čvrsto podvukao stav da Rusija mora da se složi sa ukrajinsko-američkim predlogom od 30 dana primirja, a vreme će pokazati da li će Rusija poštovati taj dogovor.

Državni sekretar Marko Rubio je rekao da nema javnih pregovora, primirje ne znači ništa ako se rat posle nastavi. Ukrajini je potrebno odvraćanje, uloga EU nije jasna, ali sankcije i bezbednosne obaveze su važne, podvukao je Rubio. On je na poziciji da je Ukrajini potrebno realno odvraćanje. Rubio je jasno istakao da razgovori počinju kada nema raketa, granata, metaka i tada se može postići nešto konkretno. Ko će profitirati od 30 dana primirja? Eksperti su podeljeni. Jedni tvrde da će pogodovati Ukrajini jer Rusija vodi rat iscrpljivanjem. Samuel Ramani ističe da će obustavom vatre Rusija izgubiti ratni momentum.

Predsednica EU komisije Ursula fon der Lajen je izjavila da snažno evropsko odbrambeno pozicioniranje treba da bude potpuno do 2030. Put do 2030. godine vodi kroz potrošnju za odbranu prema planu od 800 milijardi evra, pan-evropska saradnja, strategija ježa za Ukrajinu i evropsko tržište za odbrambenu opremu. 70 godina postojanja Evropske unije pokazuje da se mir više ne može uzeti zdravo za gotovo. Onlajn samit lidera Evrope održao je britanski premijer Starmer nakon američko-ukrajinskog sastanka u Saudijskoj Arabiji. Britanski premijer je zaključio da je neophodna podrška pravednom i trajnom miru za Ukrajinu, dok pritisak na Putina mora biti pojačan da sedne za sto. Jačanje podrške Ukrajini ostaje prioritet, a Evropski lideri su potvrdili da Kijev može računati na njih.

Vojnoindustrijska baza Ukrajine značajno je uvećana. Tokom prošle godine SAD su proizvele 100.000, a Ukrajina 2 miliona dronova. Povratka na staro nema. Francuska se sprema da do 2035. godine rasporedi borbene avione sa nuklearnim bojevim glavama na nemačku granicu. Avioni Rafal će biti opremljeni supersoničnim nuklearnim bojevim glavama. Danas svi očekuju da će SAD sprovesti nadziranje primirja uz pomoć dronova i satelita. Američka vojska poseduje 247 vojnih i na hiljade komercijalnih satelita. Evropska unija ne napušta svoje partnere. Moldaviji je odobreno 2 milijarde evra ekonomske pomoći za potrebe reformi i ekonomskog rasta. Poljska i baltičke republike spremaju se da se povuku iz sporazuma iz Otava konvencije koja reguliše upotrebu nagaznih mina namenjenih uništavanju žive sile. Rat u Ukrajini je pokazao potpunu efikasnost minskih polja kako bi se zaustavilo nastupanje protivnika.

Najavljena pomoć EU Ukrajini u iznosu 43 milijardi evra naišla je na oklevanje Italije i Španije. Državni sekretar Marko Rubio poručio je mađarskom premijeru Viktoru Orbanu da ne blokira pomoć Ukrajini. Još uvek traje debata u okviru Velike Britanije i Evropske unije o konfiskaciji ruske zamrznute imovine. Da se vratimo još jednom na dilemu ko će profitirati od najavljenog prekida napada na energetsku i kritičnu infrastrukturu? Definitivno je Ukrajini potreban predah od vazdušnih udara. Njene posade nemačkog protiv-vazdušnog sistema Iris-T smatraju ovo sredstvo izuzetno efikasnim. Tokom jednog napada uspeli su da obore 15 ruskih krstarećih raketa. Srpskoj javnosti relativno nepoznata vojna sredstva evropske proizvodnje obaraju sve ono za šta je Rusija tvrdila da nije moguće oboriti.

SAD su započele sa udarima po pokretu Huta u Jemenu. Predsednik Tramp za situaciju sa Hutima isključivo krivi Iran. Kako bi se izvršila deblokada Crvenog mora u nedelju su započete serije vazdušnih udara po Hutima. Vašington je saopštio da su neke od ključnih ličnosti Huta likvidirane. Savetnik za nacionalnu bezbednost Majk Valc je rekao da su ciljevi raketnih udara viđenije vođe Huta. Valc podvlači da je SAD ovim napadima poslala poruku Iranu da kad je dosta onda je zaista dosta. Amerika deblokira svojom operacijom od zime 2023. plovni put koji povezuje Evropu i Aziju. Huti prete odmazdom. U toku su pripreme za udare SAD po iranskim ciljevima u Iraku. Bliski istok čeka turbulentan period. Kratki pogranični okršaj Libana i Sirije je srećom brzo okončan. Izrael je započeo sa udarima po Hamasu u Gazi. Primirje koje je postigao Donald Tramp je prekinuto, Izrael je odlučio da je neophodan preventivni produženi napad na Hamas. Možda je odugovlačenje sa vraćanjem taoca uticalo na Izrael da izgubi strpljenje ili je reč o zloslutnom saznanju da više živih Izraelaca nema. Premijer Netanjahu je primetio da vojni udari na Hamas i oslobađanje talaca nisu kontradiktorni ciljevi.

Najavljeno je prebacivanje stotina američkih vojnih vozila iz Nemačke u Jermeniju. Transfer je planiran u periodu od 16. jula do 7. avgusta 2025. godine. Reč je o 151 komadu opreme poput transportnih vozila, generatora i ambulanti. Očekuje se prelomni trenutak u pregovorima Jermenije i Azerbejdžana, još mnogo je otvorenih pitanja između dve države nakon prošlonedeljnih najava da je postignut dogovor o tekstu mirovnog sporazuma. Očekuje se istorijski trenutak na Kavkazu koji će opredeliti buduće geopolitičke procese u ovom veoma eksplozivnom regionu.